Награда “Бранко Ћопић” за дело високе уметничке вредности у области поезије, ове године биће уручена књижевнику, новинару и председнику Удружења новинара Србије (УНС) Живојину Ракочевићу за збирку песама “Мирис анђела”, у издању Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ у Краљеву. Награду додељује “Задужбина Бранка Ћопића”, са седиштем у Српској академији наука и уметности.
Како је саопштио САНУ, поред Ракочевића, лауреати овог признања су и Милан Мицић за збирку прича „Зашто је петао престао да кукуриче и друге колонистичке приче” (у издању Академске књиге из Новог Сада) и Коста Косовац за збирку песама „Шестар за ореол” (у издању Суматра издаваштва из Шапца).
О лауреатима је одлучивао Управни одбор Задужбине Бранка Ћопића, који чине академици Матија Бећковић, Злата Бојовић, Јован Делић, Душан Ковачевић и Милосав Тешић (председник), на седници одржаној 28. априла 2026. године у САНУ.
У образложењу одбора истакнуто је да се стваралаштво Милана Мицића, како по тематском оквиру који обухвата судбину војвођанских колониста у историјском контексту, тако и по галерији књижевних ликова али и по израженом хумору, иронији, гротески и сатиричном приступу, може сматрати најближим поетици Бранка Ћопића међу савременим српским писцима.
“Књигом приповедака фрагментарне композиције 'Зашто је петао престао да кукуриче и друге колонистичке приче', у издању Академске књиге из Новог Сада, потврдио је висок естетски ниво који је достигао књигом наративне поезије Ракија и ране и прозном књигом Чудо у Банату. Његови јунаци су чудаци, путници по Америци и Аргентини за хлебом, ратници у оба светска рата, добровољци који из Америке хрле на Крф преко Русије и Добруџе, презрени „Солунаши“ после револуције, сукобљени са светом и са собом, рањави, отворени према злу и пороку као и према добру, сведоци и јунаци апсурда у свету и у времену, јунаци и трагикомичне жртве историје, отворени према животу, његовим изазовима и лудилу, пресађени, као осетљиве биљке, са завичајног у друго и непознато тле, преварени у својим надама и илузијама. Тачна је и далекосежна реченица рецензента ове књиге, проф. др Душана Иванића, да „сапатнички глас Милана Мицића над врлетним судбинама колониста вибрира у распонима од грубе стварности, до смијеха, плача и лирских оаза, утемељује колонистичку причу у савременој српској књижевности као нову врсту“.
"Награђујемо такав допринос савременој српској прози и иновације у њој” стоји у образложењу жирија.
Жири је у образложењу навео да је у стиху „Добро је близу смрти бити“ Живојин Ракочевић згуснуо своју песничку позицију, потврдивши и животом и делом аутентичност и доследност сопствене поезије.
“Од циклуса 'Слике, мириси' па до краја књиге 'Мирис анђела', Ракочевић пева из непосредне близине смрти, из збега и о избеглима, из Пећке патријаршије, о мајци и мајкама, и о мајци избеглици, где је мајка и она рођена, закопана у брдима, и она која грли два сина у најлонским кесама да би осетила последњи мирис деце, и Пећка патријаршија и њена игуманија, па и сама Богомајка. Песмом 'Драгодан', Ракочевић је аутентично актуализовао стих, ритам и мелодију тужбалице, а песме 'Прве трешње' и 'Мирис деце' призивају Бранка Ћопића и његову песму 'Гроб у житу'. Поезија достојна имена Бранка Ћопића” наводи жири у образложењу.
Готово свака песма у збирци „Шестар за ореол“ Косте Косовца захтева пажњу и задржавање читаоца, јер се иза наизглед једноставног поетског израза отварају слојевита асоцијативна поља, истакао је жири и додао да се кроз такав приступ разоткривају суптилна виђења, проницљива запажања и упечатљиво осликани песнички предели до којих је могуће допрети искључиво кроз аутентичан поетски израз.
“Не прелазећи никад у прозно фразирање, Косовац своди своје певање на оно што је битно у свим тематским регистрима ове пажљиво обликоване песничке књиге. То се, рецимо, јасно уочава у његовом аутентичном осећању породичности, оличеном у најближим и даљим прецима, у кућним и градским пејзажима, доживљеним и представљеним уверљиво одабраним детаљима, као и у увидима у шире социјалне распоне и универзалнија питања, она која су верског, уметничког или уопште егзистенцијалног карактера, што је све интимно осенчено и опевано из личног искуства” стоји у образложењу Управног одбора Задужбине Бранка Ћопића.
Свечаност уручења награда добитницима одржаће се у уторак, 19. маја, у 12 сати, у Клубу САНУ.
Извор: www.uns.org.rs
Copyright (c) 2016. Народно позориште Приштина
Develop and Design by: zombie.studio