"Случајно сам у новинама видела оглас за аудицију, пријавила се и добила улогу": Пут младе глумице од "Породичног блага" до "Покондирене тикве"

Објављено: 07.05.2026 14:45

Између сцене и свакодневице Аника Милићевић гради каријеру која траје и траје захваљујући посвећености, таленту и унутрашњој снази.

Публика је памти још из култне Павићеве серије „Породично благо“, а данас је поново осваја улогом Феме у савременој верзији „Покондирене тикве“, која класику доноси у дух нашег времена.

Аника Милићевић у интервјуу за “Блиц“ открива како изгледа живот „на точковима“, зашто верује у моћ комедије и шта је оно што је и даље покреће, на сцени и ван ње.

Играте у представи “Покондирена тиква”, коју ће београдска публика имати прилику да погледа у недељу 10. маја у Театру “Вук”. По чему је ваша верзија другачија од осталих?

- У представи “Покондирена тиква” у режији Милана Караџића, играм лик Феме. Драматизацију комада урадио је Александар Михајловић, који је Стеријин текст модернизовао кроз савремено читање комада и приближавање данашњем времену, али је притом сачувао дух оригинала и његов препознатљив хумор. Многа позоришта имају на реперотару тренутно или су до сада радила савремену верзију, али наша се разликује по томе што ликови из комада нису са севера него са југа, дакле играмо на косовском дијалекту што представу чини аутентичном и даје још комичнију ноту, а нама већу слободу у изразу и уживање у игри. Наши ликови не говоре француски него енглески језик, Фемино чувено “комифо” (Цомме ил фаут) заменили смо са ин, врх, топ, јер се и данас вредност често мери тиме колико неко делује модерно, пожељно и „у тренду“. Мој лик није само комичан него и драмски, желела сам да разумемо њену патњу и чежњу за бољим и луксузнијим животом.

Ваше матично Народно позориште у Приштини се може похвалити добрим насловима. Да ли је публика жељка класика?

- Да, можемо се похвалити насловима као што су Покондирена тиква, Женидба, Сумњиво лице... Наше позориште има статус националног театра и важно нам је да на репертоару имамо класике, али исто тако и експерименталне и друштвено ангажоване представе. Седиште нашег позоришта је у Грачаници, мала је то средина за позориште, али управо због тога осећамо велику одговорност према публици. Играмо готово у сваком месту где живе наши људи и трудимо се да ослушкујемо публику и њене потребе. Знамо колико су жељни позоришта, класике, али посебно комедије, јер је људима данас можда више него икада потребно да се насмеју и да макар на тренутак забораве свакодневицу. Иако подједнако волим да играм и драму и комедију, када идем да гледам представу, пре ћу се одлучити за комедију.

Иако живите са сином у Београду са поносом увек истичете да сте из Липљана....

- Јако сам везана за свој родни крај, и емотивно и пословно. Мама је на Косову, позориште са привременим седиштем је у Грачаници. Тако да сам ја стално на точковима, може се рећи да живим на релацији Београд- Косово.

Публика вас памти из серије “Породично благо“ где сте тумачили кћерку чувеног Листера кога је тумачио Бранко Цвејић. По чему памтите тај период и та снимања култне Павићеве серије?

- Случајно сам у новинама видела оглас за аудицију, пријавила се и добила улогу у серији „Породично благо“. Да, тако је то некада било. Била сам веома млада и то је за мене већ било остварење једног сна да заиграм са великанима српског глумишта. Делила сам кадар са Оливером Марковић, Бранком Цвејићем, Свјетланом Кнежевић и многим другим сјајним глумцима. Не сећам се данас јасно свих детаља са снимања, али се врло добро сећам тог осећаја узбуђења, радости и сигурности. Иако сам била веома млада и неискусна, велики глумци са којима сам радила односили су се према мени заштитнички, људски и са много топлине, готово родитељски. Мислим да ми је управо то помогло да се осећам опуштено и сигурно пред камером.

Да ли више волите рад на филму, телевизији или у позоришту?

- Највише волим позориште, и некако се управо ту осећам најоствареније, јер сам на сцени провела највећи део свог професионалног живота и кроз позориште највише расла као глумица. Позориште ми даје непосредан контакт са публиком и једну живу емоцију која је непроцењива. Али подједнако волим и рад на филму и телевизији. Волела бих да будем више присутна и заступљена и на филму и у серијама, јер сматрам да сваки медиј открива неку нову страну глумца.

Која Вам је улога до сада била најизазовнија?

- Многе улоге које сам играла биле су за мене изазов и свакој сам се радовала, приступајући јој озбиљно и са великом одговорношћу. Ипак, можда бих издвојила Хатиџу у представи „Топ је био врео“, јер је то лик који је у много чему моја супротност. То је жена коју су обележили велика несрећа и тежак живот не дао Бог никоме. Било ми је важно да не играм само њену тугу, већ и њену снагу, достојанство и борбу да преживи упркос свему што ју је задесило. Такве улоге вас дубоко промене и натерају да дуго размишљате о људима и судбинама које носимо кроз живот.

Да ли постоји лик који још нисте играли, а волели бисте?

- За све ове године било је много улога које сам пожелела да играм. Нећу да жалим за улогама које су ми промакле, него ћу да се усредсредим на улоге које тек долазе. Можда једног дана и Петрија, и Живка министарка, и Аркадина. Мислим да глумац треба стално да расте и да свако животно доба доноси неке нове ликове и нека нова читања. Верујем да одређене улоге глумца негде чекају и да дођу онда када за њих дође право време.

Шта Вас највише инспирише у животу и раду?

- Инспирисе ме син, он ме је научио да будем јака, пријатељи да будем успешна, а путовања да схватим шта су ми заиста приоритети у животу. На многе ствари другачије гледамо када се мало дистанцирамо од свакодневице и свог окружења. Некада су ме привлачила далека путовања, егзотичне дестинације, Азија, беле пешчане плаже и високе палме. Данас осећам да се и приоритети и човек мењају, па ме можда више привлаче север Европе, мирнији предели, природа, уметност и путовања која доносе неку унутрашњу тишину и инспирацију. Мислим да се са годинама не мењају само места која желимо да видимо, већ и разлози због којих путујемо.

За вас кажу да сте “сексепилна глумица”. Колико вам то импонује, али и помаже у глумачком позиву?

- Наравно да је лепо када вам неко удели комплимент, и мислим да свака жена воли да се осећа лепо и женствено. Али за мене је много важније да публика и колеге препознају емоцију, енергију и истину коју доносим кроз ликове. Физички изглед може да привуче пажњу, али глумца ипак одржавају таленат, рад, искуство и оно што носи изнутра. Можда у неким улогама таква перцепција може да помогне, али исто тако може и да вас ограничи ако вас људи посматрају само кроз тај аспект. Зато ми је увек било важно да градим различите ликове и да покажем да иза спољашњег утиска постоји много више од тога.

Извор: www.blic.rs