Позориште још увек може да се воли

Објављено: 30.11.2025 23:39

Посебно нам је драго што имамо сарадњу са НП у Приштини са седиштем у Грачаници да покажемо свету да КиМ има снажне српске институције културе, каже Борко Јоргован, потпредседник Савеза Срба у Румунији

Молим вас, другови, мало тишине! Доћи ће и ваш ред. Само будите стрпљиви… део је гротескне трагедије у пет слика „Представе Хамлета у селу Мрдуша Доња” Ива Брешана, са којом је ансамбл Народног позоришта Приштина, са седиштем у Грачаници гостовао протеклих дана у Темишвару, у организацији Савеза Срба у Румунији. Своје награђивано дело: „Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња” у режији Јане Маричић победнички приштински ансамбл, који и ове јесени бележи запажене успехе извео је у самој завршници манифестације „Дани српске културе” уз вишеминутни аплауз, широки српски осмех, цвеће и радост поновног сусрета у здању Мађарског народног позоришта у Темишвару.

Овде се окупио велики број представника српске заједнице која вековима живи у граду на Бегеју, односно „малом Бечу” будући да архитектуром подсећа на стари део Беча. А да Савез Срба у Румунији негује блиске односе са Народним позориштем Приштина осећало се на сваком кораку. Како у лепо уређеном матичном здању где је најпре представљен документарни филм посвећен обележавању 55 година трајања позоришног студија „Талија” аутора Николе Лакића, тако и топлином коју су показали глумац Марко Аџић, који годинама уназад живи и ради у Темишвару и Борко Јоргован, потпредседник Савеза Срба у Румунији, који је на сваком кораку пратио српске пријатеље.

– Успоставили смо лепу сарадњу. У Темишвар долазимо пуног срца, удруженим снагама реализујемо ова гостовања. Поред тога што играмо по различитим деловима Косова и Метохије, настојимо да наше представе представимо и у региону, и шире. А није нам лако да кренемо на пут. Део наше техничке екипе живи у Звечану, Грачаници, све теже прелазимо административне границе… Ипак, аплауз и радост сусрета глумаца и публике бодрe нас да трајемо. Увек када уговарамо нова гостовања, наши домаћини инсистирају на комедији. Људи су жељни смеха, што је и у случају нашег „Хамлета” потврдила публика у Темишвару – каже Предраг Радоњић, директор Народног позоришта Приштина.

У знак пријатељства и лепе сарадње са сународницима из Темишвара чији резултат је већ треће гостовање приштинског ансамбла у „малом Бечу”, Радоњић је поклонио својим домаћинима графику манастира Грачаница.

– Наше позориште се угледало, поред осталог на мађарску и румунску уметност и те везе које имамо, било преко дијаспоре, било уметника њихових и наших јако су важне. Српска публика у Темишвару има прилику да гледа и румунске и мађарске представе, и тако претпостављам стиче и одређене критеријуме. Утолико ми је драже што смо, чини ми се, постигли приличан успех код ове публике коју чини Савез Срба у Темишвару – каже за „Политику” редитељка Јана Маричић, која је пратила своје глумце и додаје:

– Будући да комад говори о корупцији, морали смо прецизно да се договоримо око тога шта корупција за нас значи. Посебно корупција са фаталним последицама као што је у овом комаду. Ту ништа не сме да буде смешно, растерећујуће и лако, иако је Брешан заиста бескрајно духовит, као и ансамбл приштинског позоришта на челу са Бојаном Стојчетовићем и Миланом Васићем. Инсистирала сам на томе, да како комад прилази крају, тако отворимо простор и публици да се суочи са последицама корупције. Отуда и тај горак укус који остаје после одгледане наше представе.

Брешанове јунаке надахнуто су тумачили и Јелена Орловић, Александра Цуцић, Небојша Ђорђевић, Немања Јаничић, Никола Станковић и Ђорђе Велимировић. Уз беспрекорни технички тим који је од раних јутарњих сати постављао сценографију, светла како би све протекло у најбољем реду.

Темишвар, аристократски, мирни банатски град на Бегеју, са велелепним здањима увелико је у знаку слављеничких божићних и новогодишњих празника. На сваком кораку осећа се мирис ваниле и цимета, а лепо уређени тргови попримају свечарски дух. Ужурбани мајстори постављају јелке, бројне штандове, кућице које ће наредних дана својим ђаконијама „обогатити” вредни Темишварци уз традиционалне колачиће, крофне, штрудле, али и слане специјалитете. У једној од споредних улица, непосредно иза Српске саборне цркве, затичемо ресторан „Карађорђе”, а у бројним локалима може се чути и српска музика.

– Народно позориште Приштина је код нас радо виђен гост. Има јако добре глумце, овде их пратимо, подржавамо и волимо. И зато долазимо у великом броју да их гледамо. Као и свуда, позориште има све мање публике, виртуелни део света преузима своје, тако да је видети физички људе на сцени, макар за мене радост. Често сам и у мађарском и румунском позоришту. Мађарско позориште доводи авангардне представе, редовно их гледам и примећујем да је све мање људи у салама. Некада је Темишвар био велики конзумент театра, а сада је то мало у опадању. Зато је ово радост за српску заједницу: видети толико људи на окупу на једном месту. Мислим да још увек позориште може да се воли и да има шта да пружи. Посебна је радост за нас који живимо изван матице када нам долази српско позориште у госте. Ми смо увек макар крајичком ока у матици. Рођена сам у Темишвару, већ 34 године сам у Савезу Срба овде, сви успони и падови су ми познати. У добром смо положају као мањина, али бројчано опадамо. У Темишвару нас има највише, али је јасно да је то силазна линија. Асимилација, мешовити бракови чине своје. Пре 100 година Милош Црњански је говорио да смо ми остаци остатака. Ето, има нас и после 100 година – прича Љубинка Перинац Станков, песникиња, новинар и преводилац, док Борко Јоргован напомиње:

– Радост је када нам гостују уметници са Косова и Метохије. Ту смо да негујемо и промовишемо српску културу у Темишвару, како би сви видели нашу богату традицију, идентитет. Темишвар је мултикултурални град, зато позивамо српске представе, филмове, фолклорне ансамбле да гостују. Посебно нам је драго да имамо сарадњу са Народним позориштем Приштина са седиштем у Грачаници, као и фолклорним ансамблом „Венац” да покажемо свету да Косово и Метохија има снажне српске институције културе. Ми смо ту да их подржимо, макар физички. Идемо даље, трудимо се да одржимо наш идентитет, да помогнемо нашој деци да негују српски језик, да наша реч остане записана. Годишње објавимо двадесетак књига, наравно захвални смо румунској држави која нас подржава.

Извор: www.politika.rs