О представи “Косовски циклус”: Да ли се Косовски циклус циклично понавља или се круг затворио?

Објављено: 10.11.2025 20:47

“Кад већ нико други не жели да нас нађе. Све што остаје јесте да нађемо сами себе. Поново. Циклично. Први пут. Последњи пут“

Никола Завишић

Да ли је Косовски циклус окончан и коначан? Да ли се одвија у једном јединственом, колективном простору или је креиран у милион варијанти кодираних за сваког Србина понаособ? Да ли косовски циклус престаје неким косовским климаксом? Хоће ли након лоше изартикулисаног косовског, уопште бити покосовког циклуса? Зашто гуслар свира гитару?

Представа “Косовски циклус” редитеља Николе Завишића, у извођењу Народног позоришта Приштина, која је одиграна синоћ у Звечану, отвара питања. Све је у њој познато, све смо чули бескрајно много пута, све је то већ “изрецитовано”, али…. Некако ипак није.

Познати епски колоплет у модерној, осавремењеној адаптацији, довољно је широк да допусти једној Јелени Орловић да измести клишеирани бркати лик Марка Краљевића у женски профил – и даље је то Марко Краљевић, и даље су ту снага и неустрашивост, и даље остаје премудрост Христовог витеза, само није он него она. А Њој сасвим пристају све те витешке особине.

“Ја сам Марко Краљевић и тако смо га поставили да је све водило ка томе да жена мора у једном тренутку да дигне глас. Ништа није било вештачки, ништа нисам намештала глас. Редитељ је рекао – играјте га смртно озбиљно, али та духовитост је произилазила из самог текста и редитељске поставке”, рекла је Јелена након представе.

И било је смртно озбиљно, са стратешки савршено рапоређеном комичном позамантеријом. Да би се било која косовска стварност – оновременска или ововременска поднела, неопходан је дух који се на концу производи или као духовност или као духовитост. Ти елементи нису происходили из Јеленине женске природе стопљене са Марковим јунаштвом. Те природе су се савршено умрежиле. Комичност је у једном сегменту намерна, свесно стварана, испровоцирана гласовним артикулацијама, кретњама, занимљивим реквизитима и дикцијским решењима која епско стваралаштво потпуно реновирају. Али у другом сегменту, она је сатиричног порекла јер све о чему средњовековни народни стваралац пева, а што је он препознавао као узрок српске политичке несреће те епохе, савршено кореспондира са “данас”. Ништа се нисмо променили… Како и сам редитељ каже: “Низ трагедија, комедија, ината, злобе, издаје, продаје, зависти, честитости, верности, јунаштва, кукавичлука. Све је ту”.

“Ми смо данас тај записни камен на Газиместану, и ми смо пред сам крај процеса схватили да је то кључ ове представе – да смо ми тај камен који говори . Радило се на дикцији, на радњи, на току мисли, на томе шта желимо да кажемо, Посебно се тај комични моменат види у Цару Лазару и царици Милици, и код Мрњавчевића… Било је замерки… и одакле жена у улози Краљевића Марка… али просто ми смо дошли до таквих закључака и чврсто стојимо иза свега онога што смо направили” каже глумица.

Јелена Орловић поставља питање од круцијалне важности… Оно због којег је ова представа добра. Болдирано добра. То питање на које се не одговара него се о њему одлучује, гласи: Да ли се косовски циклус циклично понавља или се круг затворио?

“Ја знам шта је мени, мени се тај круг још увек није затворио, а наравно, оставили смо простора за сваког појединачно да се запита и размисли колико је у косовском циклусу и на који начин тај круг затворити”.

У овој представи игра и млади Ђорђе Велимировић из Зубиног Потока, овогодишњи добитник награде за најбољег младог глумца на 18. Међународном фестивалу позоришта „Златна вила“ у Приједору.

“Помешана су осећања, ово је прва награда коју сам добио и то за једну од првих представа које сам радио. Слагао бих ако бих рекао да нисам срећан” каже Ђорђе.

Костимограф у представи је Петра Фотез, музику и дизајн звука урадили су Марко Игњатовић и Душан Страјнић. Сценограф је Горан Стојчетовић, а сценски покрет и кореографију су решили Тамара Пјевић и Јакша Филиповац. Лектор је Ђорђе Марковић, а организатори су Јасмина Урошевић и Иван Стојковић.

У представи Косовски циклус играју Милица Буразер, Јелена Орловић, Тамара Томановић, Аника Грујић, Ђорђе Велимировић, Никола Ђорђевић, Никола Станковић, Небојша Ђорђевић и Игор Филиповић.

Као гуслар са гитаром, појављује се Душан Страјнић Дукат.

Ова представа је изведена у оквиру петог Фестивала сценског покрета и кореодраме који организује Факултет уметности Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Извор: radiomitrovicasever.com