ИНТЕРВЈУ Предраг Радоњић, директор НП Приштина: Креативно бекство неопходно деци на КиМ

Објављено: 25.02.2026 14:32

На сцени Дома културе „Грачаница“ вечерас се очекује премијера представе за децу „Чаробњак из Оза“, у режији Игора Дамјановића. Прва реприза заказана је за сутра у Дому културе „Трепча“ у Звечану.

Реч је о копродукцији Народног позоришта Приштина са седиште измештеним у Грачаницу, Факултета уметности у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици и Дома културе „Грачаница“ у Грачаници. Предраг Радоњић, директор НП Приштина, у разговору за Данас каже да је реч о „изузетно успелој драматизацији Милене Деполо“ овог класика за децу из 1900. године америчког писца Лимана Френка Баума.

Зашто баш „Чаробњак из Оза“ стиже на репертоар Ваше куће? Да ли је у питању 170. годишњица од рођења писца или нешто друго?

– Ха, ха, није у питању годишњица рођења овог писца. Искрено, нисам ни знао да пада ове године, али сад имамо још један повод за образлагање постављања овог комада. У питању је изузетно успела драматизација Милене Деполо, дела које је мени још у раном детињству, у виду филма и књиге представљало један чудесан вид креативног бекства из стварности у један свет чију дубину и вишеслојност тада наравно нисам ни схватао, а које је оставило дубок траг у мени. Мислим да је то деци на Косову и Метохији неопходно.

Реч је о књизи која је већ доживела многобројне позоришне, филмске, музичке, стрип и друге адаптације. Да ли су и колико оне утицале на продукцију НПП?

– Више је ово питање за редитеља него за мене. Немогуће је, макар на подсвесном нивоу, побећи од свих тих утицаја. Са друге стране, стваралачка сврха налаже да се направи нешто макар донекле другачије. На томе радимо, а до саме премијере нећу бити сигуран колико се у томе успело. Оно што је важно, сигуран сам да ће деца која буду гледала представу уживати.

Колико су представе за децу у НП Приштина посећене, да ли је Ваша млада публика само из централног дела КиМ или целе Покрајине?

– Иако то није „у опису посла“ нашег позоришта, схватили смо да на Косову и Метохији постоји потреба да се најмлађој публици омогући гледање професионалних и продукцијски богатијих представа за децу. Испало је да је то најплеменитији део нашег рада. Долазе деца организовано из школа у Грачаници, довозимо их из других места, играмо свуда где за то има и нема услова: од домова култура, фискултурних сала, школских холова, ливада… Требало је само видети како је функционисао фестивал „Мали Јоаким“ одржан у Грачаници пре неколико година. Деца су долазила из Гораждевца, Осојана и других места у аутобусима под полицијском пратњом, многа од њих први пут да уђу у позориште и гледају неку представу. Све колеге из других позоришта које су учествовале са својим представама на фестивалу били су веома потресени свим тим што су имали прилику да виде и осете.

Колики део репертоара посвећујете деци? На листи представа у НПП, са престојећим премијером, то је седам комада: „Весело поврће“, „Две новогодишње јелке“, „Змајеви Пангалози“, „Успавана лепотица“, „Пепељуга, „Снежана и 10 патуљака“?

– Реално, сваке године радимо по једну и она је, упоредо са оном из претходне године, на репертоару. Толико нам дозвољавају капацитети позоришта и услови у којима радимо.

По ком критеријуму бирате дечије представе?

– Углавном гледамо да изаберемо представе које су се неким својим ранијим поставкама показале као успешне. Да њихова прича буде пријемчива за децу на Косову и Метохији и да то буде класичније позориште као основа од којег ће неки од њих касније развијати позоришни културу, па, зашто да не, и стваралаштво.

Осим НП Приштина и Аматерског позоришта „Јанићије Поповић“ из Грачанице, да ли се на КиМ још неко бави позориштем за децу?

– Постоји и успешно аматерско позориште у Гњилану које води госпођа Јелена Јанковић и ради и представе за децу. Велики је значај ових аматерских позоришта. Тешко је уопште схватити какву утеху рад у њима пружа деци која живе у условима каквим већ живе. Не треба заборавити ни успешну музичку школу у Косовском Поморављу.

Имајући у виду политичке, безбедносне и све друге околности, ко се брине и како изгледа културно образовање и васпитање српске деце на КиМ, а да то нису школа и интернет?

– Дом културе у Грачаници и њихов директор Живојин Ракочевић представљају мало културолошко чудо и средиште културног живота на Косову и Метохији и за децу и одрасле: изложбе, биоскоп, позориште, балет, књижевне вечери, школе глуме, филма, трибине… Ту је и дом културе у Зубином потоку који веома успешно води Андријана Живановић. Сигурно сам пропустио још штошта значајно да напоменем. Има много места где би ситуација могла бити значајно боља, али то код нас углавном зависи од ангажованости људи који њима руководе.

„Чаробњак из Оза“ је копродукција. Колико је важна оваква врста сарадње за опстанак српске културе на КиМ?

– Институционално повезивање најстарије српске професионалне културне институције и кровне и најмасовније образовне институције на Косову и Метохији је само по себи од великог значаја. Синергијски ефекат који се постиже повезивањем Косовске Митровице и Грачанице, омогућавањем студентима да по први пут учествују у раду на професионалној представи, њихово упознавање са Косовом и Метохијом у ширем смислу, кроз играње у многим местима која не би иначе посетили, радост коју ће приуштити тој деци, све то је од немерљивог значаја.

Да ли на представама имате и албанску децу, јер се и у самој Грачаници национални састав становништва значајно променио?

– Срби и Албанци на Косову и Метохији су у најбољем случају и у најповољнијим историјским околностима успевали да живе у миру једни поред других. Има у овом питању и нечег системски погрешног: Срби су мањина на Косову; има ли српских глумаца у приштинском позоришту; знате ли и за један главни град који има 99 одсто етнички чист састав становништва?

Да ли планирате да са представама за децу гостујете и у остатку Србије, не само на позоришним фестивалима као недавно „Пепељуга“ у Алексинцу?

– Гостовања са представама за децу своде се углавном на играња на фестивалима ван Косова и Метохије. Има толико места где се она у току једне године могу одиграти на Косову и Метохији да у складу и са обавезама студената који у њима претежно играју то остаје њена првобитна мисија.

Искуство, нада и страх
Шта би за рад НПП, али и генерално опстанак Срба на КиМ значила за 15. март најављена примена косовског Закона о странцима и возилима?

– Потенцијално веома лоше и опасно. Све ће зависити од начина примене, процедура и подзаконских аката, али и тога колико је међународној заједници стало да и ово мало Срба што је остало на Косову пристане да ту и надаље живи. Немамо добра искуства, сви зазиремо и у страху смо, али имамо и довољно наде да верујемо да ће српска заједница на Косову и Метохији као и њена култура преживети.

Колико неизвесност због најављене интеграције српског здравства и школства у косовски систем утиче на рад у институцијама културе, укључујући и НПП?

– Веома слично као и закон о странцима. То је све део истог пакета који ће потенцијално значајно отежати функционисање живота и рад преосталих Срба на Косову и Метохији и тиме можда узроковати њихово повећано исељавање. Потребно и ово издржати и преживети.

Ауторски и глумачки тим
Редитељ Игор Дамјановић у „Чаробњаку из Оза“ задужен је и за сценски покрет. Костиме и сценографију потписују Драгана Бреза и Душан Станковић, музику Новак Ашковић, кореографију Небојша Громилић. У представи играју: Катарина Кљутић, Јована Урошевић,, Алекса Мирић, Јована Вукојичић, Лука Чоловић, Владимир Микаћ, Зоран Ратковић, Андрија Жужа, Катарина Крунић.

Путовање у земљу маште
Прича је позната: кад велики циклон погоди Канзас и однесе њену кућицу, девојчица Дороти са својим псом Тотом стиже у чаробну земљу Оз. Она покушава да се врати у свој дом, а у томе може да јој помогне само чаробњак из Смарагдног града, велики и страшни Оз. „Ова представа је путовање. Путовање кроз земљу Оз. Путовање у земљу маште, где је све могуће. Где Страшило за птице може да мисли, Лимени човек да осећа, а Лав, краљ свих животиња, да се плаши. Причу о Дороти и њеним друговима сви знамо. То је авантуристичка прича о заједништву, о нади, о потрази за тајном коју ни велики Чаробњак из Оза не зна, а та тајна гласи: све што тражите, већ је у вама. Храброст није у томе што се не плашите. Храброст је кад идете напред упркос страху. Памет није у томе да знате све одговоре, већ да постављате права питања. А љубав… љубав је оно што оживљава, чак и оно што нам се чини да је од метала или камена“, каже Игор Дамњановић.

Извор: www.danas.rs