Душан Страјнић Дукат: Објавићемо издање са музиком за представу „Косовски циклус“

Објављено: 13.10.2025 03:04

Музика коју Страјнић (Страy Догг, Оxајо) ствара има снажан емотивни печат захваљујући његовом препознатљивом ауторском изразу. Недавно је пронашао ново место за себе - у позоришту. За Ким радио је говорио о настајању музике за представу „Косовски циклус“ Народног позоришта у Приштини (НПП), о томе колико се тај процес разликовао од рада на песмама за бенд и шта му је ново искуство донело.

Душан Страјнић је, припремајући се за премијеру представе „Косовски циклус“ у којој се и појављује у роли гуслара, у Грачаници недавно провео неколико дана. Поново је боравио у истом месту након целе деценије.

„Свирао сам неколико пута на Косову, у Митровици и Лепосавићу. Једанпут и у Приштини, и тад сам дошао до Грачанице први пут. Пре десет година, а може и више. Али, први пут сам сада овако дуго у Грачаници, мислим да сам се угојио једно три килограма. Овде смо у некој врсти карантина, позоришног, тако сам ја то замислио. Највише сам на релацији позориште и ова кафана преко пута. Ишао сам, наравно, до манастира. За мене је све ово једно ново искуство, пошто сам добио и улогу у самој представи. Тако да све доживљавам онако, мало, у неким претераним емоцијама“, рекао је за Ким радио.

Ново поглавље у стваралаштву Душана Страјнића
Музику за представу „Косовски циклус“ урадио је заједно са Марком Игњатовићем, а на позив редитеља Николе Завишића.

„Много ми жао што (Марко) није овде и што не седи са нама, јер је он стварно окосница овог нашег уратка и уопште мог и његовог заједничког рада. Урадио је баш велику ствар и волео бих да се то некако зна. Нама је било велико уживање. Никола ме звао да радимо музику и чим сам чуо идеју, звучала је стварно сјајно. Бацили смо се на посао, прилично брзо смо урадили те песме. И имали смо, што је најбитније, велику слободу да их урадимо како желимо”, казао је.

Страјнић је и раније сарађивао са Завишићем.

„Он је снимао неке спотове за мој бенд, а недавно смо радили и тај један мој наступ на такмичењу на ком сам учествовао. Знамо се већ јако дуго, заправо смо се упознали 2012. године на неком фудбалу који смо играли једно четири године без престанка. И како смо сад завршили тај наступ који сам имао, а који је он режирао, ми смо се, ваљда, опет мало повезали и разговарали доста и о музици, о уметности. Звао ме је једног дана да ме пита, рекао да се отворила прилика и да мисли да бих ја то добро урадио. Рекао ми је да се ради о епским песмама, тачније, више о покосовском циклусу, што ми је звучало толико занимљиво да нисам могао да пропустим“, навео је он.

Писање музике за стихове у десетерцу
Додао је да су Игњатовић и он уживали у прилици која је, како је рекао, „била другачија“.

„Имали смо један јако занимљив процес, који је био и тежак, с једне стране. Јако је занимљив био овај посао, много другачији од свега што сам до сада радио. Добио сам текст, а текст су наше народне епске песме, које су у десетерцу, које морају да остану у десетерцу и које се махом не римују. То је исто занимљиво, о чему уопште нисам раније размишљао. Ту има неке риме, али није онако, као што бих је ја направио, да би нешто било лако слушљиво“, казао је.

Управо је десетерац за Страјнића и колегу био посебно изазован.

„Сам десетерац вуче неке своје проблеме у смислу прављења, кад кажем песама, мислим на неку песму која је у оквирима рокенрола, попа, или како год, нешто што има свој почетак и свој крај, свој неки рефрен, или свој неки бриџ, увод. У десетерцу је то толико тешко пронаћи, зато што је све време та ритмика иста и не могу да правим никакве промене. Имали смо један тежак оквир, али кад смо успели да га превазиђемо, а требало нам је мало времена за то, добили смо нешто ново, један нови квалитет, који нисам могао ни да замислим да ће се десити”, казао је он.

Задовољно је констатовао да су успели да направе „супер ствар“ и најавио наставак рада на материјалу и његовом објављивању.

„Толико нам се допало да смо мало превазишли те задатке који смо добили, па смо наставили даље да радимо. И ето, сад имамо ту идеју да снимимо неколико… да избацимо неку врсту саундтрека за позоришну представу, који ће се састојати од песама из саме представе, али уз то би можда додали још неколико песама које би нам одговарале да направимо неку врсту целине, да тако кажем, звучне“, навео је Страјнић.

Епска поезија као полазиште
Ауторски тандем је инспирацију за музику пронашао, пре свега, у тексту представе, односно, српским епским песмама.

„На неки начин. Разговарали смо са Николом и имали смо неке референце на које смо се позивали. Махом, рецимо, на тај Нил Јангов саундтрек за филм ’Дед Мен‘ од Џима Џармуша. То нам је била главна звезда водиља што се тиче више самог звука, не толико ових песама са певањем. То су две хорске нумере и једна која иде снимљена, коју сам ја певао, на коју се игра кореографија. То је ’Марко Краљевић и арапска принцеза‘, како се тачно зове… (’Марко Краљевић и кћи краља Арапкога‘ – прим. Ким). Имали смо тако неке референце тог типа. А онда смо пустили да, да нас води сам текст“, рекао је.

Страјнић је нагласио да је желео да се „удаљи од досадашњег уобичајеног звучног сенчења тих песама које се најчешће везује за гусле“.

„У глави ми је све време било да бих волео да направим нешто што, звучно, слушалац жели да чује или да се пробуди па да му остане та песма у глави. Односно, ако бих баш банализовао, да покушам да уведем то у неку врсту поп музике, рокенрола, али поп музике, да буде привлачно. Хајде да кажем, звучно привлачно“, додао је.

Емотивна тежина епике
Рад на неким темама за „Косовски циклус“ је за Страјнића био изузетно емотиван.

„Правили смо песму за ’Смрт Мајке Југовића‘. Ја нисам могао то да избацим неколико дана из главе. То је нека колективна свест, нека која је остала. Док сам читао тај текст, када сам размишљао да је то на мом језику, српском, написано пре осамсто година… И да је то све брушено с колена на колено, док није добило овај облик, али да је творевина неког нашег, неке колективне… традиције и сећања. Било ми је то, онако, доста потресно једно време. И онда сам покушао то да пребацим и у музику, да се то некако осети“, казао је.

Разлике у креативном процесу
На питање да ли се рад за позориште, на представи „Косовски циклус“ значајно разликовао од рада на његовим ауторским песмама или оног на филмској музици, одговорио је:

„Разликује се тај пост-процес баш доста. Међутим, да ли је то сад конкретно везано за ову представу, мој процес, то јест наш, Марков и мој… Прављење ових песама се ништа није разликовало. Као када правим своје песме. Односно, ушли смо у студио, тачно седам дана смо радили на те три песме, озбиљну сатницу смо имали. Сем што сам имао један оквир текста и десетерца, приступао сам им као да су моје песме. И тако смо их и правили. Зато што ми тада још увек нисмо имали представу, ми смо урадили музику знатно раније, где су била само читања (читаће пробе). Значи, нисам се водио самом представом и нисам знао ни шта је тачно представа“.

Страјнић је навео да је накнадно схватио да у представи не постоји готово ништа друго „осим саме епике“.

„Цела драма је у самој поезији. Али, нисам ја то ништа знао, само сам правио песме, према свом осећању, као да су моје. Тако да ми се рад није толико разликовао, за разлику од филма, где сам имао много више инструирања од стране редитеља. За филм, у 90 одсто случајева, након што је филм готов, правио сам песме и музику. Имао сам материјал, видео, који сам гледао и на основу чега сам радио. Овде сам правио песме. Е сад, Никола (Завишић, редитељ) ми каже да то није баш ни уобичајено. На неки начин, што ми је драго, песме су утицале и на ток представе. Добиле су цео један свој сегмент, нарочито тај хорски. Имамо две хорске нумере, где певамо. Па ето, на крају, онда сам и ја добио улогу, да бих мало вукао тај хор у правом смеру. Тако да се појављујем и као глумац“, рекао је.

Планови за саундтрек и нове албуме група Стрејдог и Оxајо
Душан Страјнић Дукат је прекинуо рад на првом албуму Оxаја да би дошао у Грачаницу.

„Тражио сам од свог менаџмента, Охаја што се тиче, паузу јер тренутно снимамо албум. У овом тренутку, они сад тамо раде без мене. Добио сам седам слободних дана да дођем овде на Косово, да се бавим представом. Тако да спремамо албум и спремамо нови сингл, што се тиче Охаја. Са Стрејдогом спремам пети албум. Међутим, решио сам, а један од разлога је и ова представа, да пети албум Стрејдога буде на српском, тако да излазим из те енглеске фазе. Откад правим музику за Оxајо и пишем на српском и како ми се све то надовезује са примењеном музиком, тешко ми је да се вратим на енглески. Тако да сам баш задовољан, што се тиче музике. Надам се и петом албуму Стрејдога и првом албуму Охаја, да се све деси у следећој години”, закључио је он у разговору за Ким радио.

Музика Душана Страјнића у позоришту открива додатну димензију његовог стваралаштва, ону у којој звук постаје део драмске приче, а емоција надилази границе песме. Било да свира, пише или компонује за сцену, Дукат остаје веран искрености у изразу коју негује од самих почетака своје музичке каријере.

Извор: radiokim.net