Звечан: Глумци представе “Ивкова слава у Призрену” за Радио Косовска Митровица; или Упутство за гледање ове позоришне драме

Звечан: Глумци представе “Ивкова слава у Призрену” за Радио Косовска Митровица; или Упутство за гледање ове позоришне драме
Објављено: 01.12.2019 16:37

Ивкова слава у Призрену, позоришна представа у копродукцији Народног позоришта Ниш и Народног позоришта Приштина са седиштем у Грачаници, потресна је драма о животу преосталих Срба у Призрену, који желе да прославе своју крсну славу Ђурђевдан, а која се претвара у болну, стварну прошлост преосталих Срба на Косову и Метохији. Ова представа одиграна је у суботу вече у Звечану, по други пут.

Заплет и драма, по мотивима комедије Стевана Сремца, прожета страхом и помешаним осећањима почиње када тројица првих комшија Албанаца долазе да Ивку, којег игра Милан Васић, долазе да честитају славу. Гости, преостали Срби полако напуштају славу, обећавајући да ће доћи на Патерице, сутрадан, али комшије Албанци и даље су ту, са јединим циљем, да им јасно ставе до знања да за њих у Призрену, више нема места, и да треба да оду.

Редитељ Бојан Стојчетовић: Никла је дуго тражена драма!

Режисер представе, Бојан Стојчетовић, како стоји на званишном сајту позоришта, рекао је да је у самом старту желео да то буде драма и да ни на кој начин не исмева нечију муку, када ти неку узурпира кућу и живот. “Међутим, претакање ликова и карактера из комичног, у драмско, је представљало изазов. Узео сам здраво Сремчево семе ”Ивкова слава”, и посадио га на Космету. Никла је дуго тражена драма! Све је добило другачију конотацију. И убијање стоке и живине, и уништавање ресурса и хране. И малтретирање жена које долазе на патерице, и пуцање на самог Ивка! Више ничег није било комичног у комаду. Сместили смо Ивка у Призрен. Српске госте на слави, ”пресвукли” у преостале Србе који и данас живе у Призрену. Додали прве комшије Албанце, и добили смо један, сасвим нови комад. Међутим, постојала је опасност, да се представа не претвори у политички комад, где банализујемо ствари, и упиремо прстом само на једну страну. Била је потребна драматуршка интервенција, која ће те замке избећи. Загребали смо површину, и ушли дубоко у саме ликове. Ишчупали њихове сакривене личности, и открили, да заправо свако од њих има своје проблеме, страхове и тајне. Е тада смо могли да констатујемо да смо добили праву драму, која, у овом случају, има своје упориште у решавању личних проблема. Драмски сукоб је коначно замирисао. Могли смо да бранимо комад!” речи су режисера на званичном сајту позоришта.

Зашто је комад ”Ивкова слава – Призрен 2019”, потребан културној сцени Србије? Зато што говори о истини, а уметници су дужни да истину избацују на површину! Она мора да пронађе пут до људи, који желе да је чују, каже Стојчетовић.

Милан Васић (Ивко) : До године поново код мене на славу

Главну улогу тумачи Милан Васић, а осим глумаца Народног позоришта Приштина, са привременим седиштем у Грачаници, играју и глумци нишког позоришта , што је скоро двадесет глумаца на сцени.

Ипак на самом крају представе, након свих ломова, страхота, тескобе, свега преживљеног Ивко, како и сам глумац каже, изговара реченицу са највећом тежином у представи “До године поново код мене на славу”.

“Без обзира након свега што је било, колико год да су га рањавали, колико год су хтели да га истерају са свог огњишта, да је дошло до тога да публика помисли да је мртав, међутим није, остаје до краја, ипак пали свећу, љуби славски колач, заставу УНЕСЦО коју су они хтели да ставе, да је готово, да је то одузето узима, и пошто шљивку иначе помиње током целе представе, договорили смо се да том заставом кад је скине накалеми нову шљиву, што у преводу значи рађање новог живота, долазим до публике и кажем до “године код мене поново на славу””.

Да ли смо ми који живимо на Косову негде колективно несвесни свега што се дешава, живимо, време иде, нисмо свесни свега што смо преживели, или нам је култура сећања кратког трајања ?

Нисмо ми несвесни, ми знамо све одлично шта се и како се дешава. Него, кад се човеку десе неке лоше ствари, у приватном животу, онда се ми сви некако трудимо да то гурамо негде у подсвест, то стоји па стоји, али се трудимо да гледамо на боље сутра. Ми растемо, деца расту, ми старимо и просто је битно то, да свако жели да има неку светлију будућност уколико може. Уколико се враћамо нон стоп шта се десило и шта је могло да буде , просто ћемо сви психички да одемо на неку другу страну што није добро. Моји родитељи живе на Косову све време и ту су, и ја радим на Косову и долазим често и не желим да се бавим тиме шта је било. Има ту људи који се баве тиме и нек се они баве , али опет морамо да гледамо на боље сутра и никад се неће заборавити неке ствари. Још увек се прича и о Првом светском рату, прича се о Турцима, о свему се прича, али поента је да ми останемо чисти и колико можемо срећни.

Много људи у сузама значи да смо их дотакли, постигли оно што смо желели

Васић каже да му је највећи успех када се завршава представа и долази на поклон, док људи полако устају. “Али видим да плачу, видим много људи у сузама и значи да смо их дотакли, постигли смо оно што смо желели. Тешка је представа за играње, није лака. Ваљда ја и носим целу ту представу, трудим се да је водим, и да то буде како треба, и није то баш лако, и онда осећа се да публика прихвата ово. Има много људи као, па и ти на крају крајева, ниси могла неке ствари да издржиш, многи људи тако напусте салу, па се врате, или напусте, па се не врате , али то је ваљда тај циљ. Међутим, ми се сви слажемо да ово више треба да се игра по Србији, него на Косову. На Косову, како да вам кажем, они то доживљавају и дан данас можда, а опет желимо да у Србији покажемо , да их вратимо мало, да ипак не заборавимо скроз неке ствари, да вас подсетимо шта се то дешава”.

Тамара Томановић ( Биса): Свеобухватна слика тренутне ситуације на Косову и Метохији

Тамара Томановић, глумица из Косовске Митровице, каже да није неуобичајено да публика веома емотивно прихвати представу, чак до те мере, да не може до краја да издржи. “Причам из искуства моје мајке, брата , пријатеља, који живе овде на простору Косова и Метохије, тачније у Косовској Митровици. Њима је било јако тешко да прате представу. Било им је тешко, потресно. Сећам се коментара моје пријатељице која је рекла, не знам да ли треба доћи на ову представу под неким дејством алкохола или лекова, али плашим се онда бисмо могла можда да реагујемо другачије. Или потпуно овако неспреман доћи, па сналазити се у току представе. Много је тешко. Могу вам рећи да је нама који смо на сцени такође веома емотивно, потресно, поготову нама који смо стварно одрасли овде на простору Косова и Метохије који радимо овде, који живимо.

Али, ја сам јако поносна на ову представу, и врло срећна што сам део ње. Наше Народно позориште , које је протерано из Приштине, и сада има сцену у Грачаници, треба да има једну овакву представу на репертоару. Слажем се и са својим колегом Миланом да ми ову представу не треба да играмо само на простору Косова и Метохије. Вама је свима врло позната ова ситуација него да је требамо играти, по целој Србији, региону, чак и негде у иностранству. Мислим да је ово стварно једна свеобухватна слика тренутне ситуације на Косову и Метохији.

Изванредна глума целе поставе, све време пратити њихове погледе, емоцију, покрете, изгледа као да се вежбало годинама. Томановићева каже да су вежбали месец и по дана са редитељем, и са његовим сарадником за сценски покрет и игру Небојшом Ромилићем.

“Врло сам поносна јер моје колегинице Јелена Орловић, Ивана Ковачевић, вечерас је играла Милица Мајсторовић, играмо две улоге у овом комаду, и то врло различите. И ја сам поноснија на Бису, мени је Биса веома драга , врло ми је емотивна. Чак то моје “срећна слава” говори много више од те две речи, Јеленино “да ли имаш газирани сок” говори у каквим условима људи живе, а живе данас у енклавама људи тако, да будемо реални.

Врло поносна на целу глумачку екипу, поносна на људе који су радили са нама, на ауторску екипу, покушали смо да оживимо нашу и вашу свакодневицу и надам се да смо успели. Ја видим твоје очи и видим твоју емоцију и да си најежена од главе до пете, разумем и људе који су можда бесно напустили ову салу и оне који су се расплакали, и оне који су у шоку, и сад не могу да причају, ни да честитају. Све су то емоције које смо заједно са Бојаном хтели да постигнемо, нисмо желели да се смејете после ове представе” каже наша Тамара Томановић за програм Радио Косовске Митровице.

Марија Масал ( Мирка): После премијере сви смо плакали

Марија Масал, Липљанка, која глуми Мирку, рекла нам је након представе, да самим тим што је са Косова, има посебан доживљај, и да без обзира што је њен лик на разини комедије, да је ипак тешко. “После премијере сви смо плакали. Све то што ми као глумци преживљавамо, и самим тим емоцију коју емитујемо, како публика реагује. Али где год смо гостовали, било је овација, аплауза који трају пет минута. Публици јесте тешко, али опет с друге стране сама енергија коју ми дајемо публици , добијемо и неку повратну енергију.

Аника Грујић ( Сика): И после свега што се издешава, ћерка и ја остајемо у Призрену

Аника Грујић каже да су сви емотивно исцрпљени после ове представе. “Ја сам рецимо од почетка до краја у представи, не на сцени, него пратимо сцене иза завесе. И сваки пут изађем на сцену уплакана, јер ме сцена мојих колега додирне и стварно не могу, а да не одреагујем емотивно, што мени можда иде и у прилог, јер играм мајку, удовицу, која је остала са ћерком и гледам на све начине да заштитим своје дете. И после свега што се издешава, на крају нас две не одемо нигде, остајемо ту, одемо само у кућу иза те у којој су се десили инциденти и страшни злочини.
Колико ова представа може да ослика ситуацију на Косову и Метохији када је играте негде друго , како реагује публика?

Може да ослика, доста тога је показано. Ми смо углавном сложни да би ову представу требало мање да играмо на Косову, можда нашем народу не треба нешто овако, можда да их не подсећамо на сву муку, док публика исто реагује где год да играмо. Подељена су мишљења наравно, као за сваку представу, али једно исто је да људи често излазе уплакани из сале.

У представи играју и Сања Крстовић, Александар Михаиловић, Игор Боројевић, Небојша Ђорђевић, Немања Јаничић, Катарина Јеличић,Дејан Цицмиловић, Владимир Јоцовић, Страхиња Бичанин, Марија Масал, Јелена Орловић, Јасмина Стоиљковић,Милица Мајсторовић, Братислав Славковић Кеша

Позоришна представа “Ивкова слава у Призрену” сутра ће бити одиграна у Дому културе “Стари Колашин” у Зубином Потоку.

Текст преузет са портала "radiomitrovicasever.com".

Репертоар

Copyright (c) 2016. Народно позориште Приштина
Develop and Design by: zombie.studio