Сусрет са „великим злом“

Објављено: 24.06.2019 16:22

Задатак који смо имали на почетку нашег рада био је да преобразимо античку драму као извођачки текст у нову драму са савременим значењима.

Стих грчког трагичног песника је сувише густ, сувише набијен асоцијацијама које стварају читаву мрежу референци на појмове, догађаје и личности које су интегрисане у духовни свет Грка, али су стране чак и ерудитима међу данашњим гледаоцима. То може да представља неку врсту баласта који сакрива битно. Уверљива представа тражи психолошку прецизност, што значи да глумци морају да разумеју психолошку мотивацију и позадину приче како би тачно представљали Еврипидов свет. Детаљна „позадинска“ прича коју смо развијали током процеса проба укључивала је хронологију краљевских догађаја, потом догађаја који су се догодили од кад је Тројански коњ ушао у град, до савременог тренутка драме. У раду на примарним емоцијама и темама које повезујемо са текстом, укључујући рат, породицу, моћ и колапс моралних вредности откривали смо и садржаје које су током проба износили глумци. Било је то узбудљиво искуство – каже за Данас редитељ Небојша Брадић уочи вечерашње премијере Евриподове драме „Жене у Троји“ на сцени Народног позоришта Приштина измештеног у Грачаницу.

Прва реприза заказана је сутра у Звечану, а потом ће ова представа учествовати на летњим фестивалима: „Виминациум фест“, „Нови Тврђава театар“, „Театар у тврђави“, „Нишвил театарски фестивал“, „Антика фест“.

* Зашто је избор представе за овогодишњи Антика фест пао баш на Еврипидову трагедију „Жене из Троје“ и шта је то што 25 векова стар текст чини тако потресно актуелним?

– Тема овогодишњег Антика феста су последице ратова, судбине побеђених, бол који не припада само пораженима већ и победницима, деструктивни нагони, чије су жртве хуманост и човеков разум. У том смислу, избор Еврипидовог текста је логичан и увремењен. Главна јунакиња у Еврипидовој трагедији „Хекуба“ узвикује: „Срећан је онај ко у животу не сусретне се никад са великим злом!“ Важно је уочити да то „велико зло“ није изабрао трагички јунак, оно му је наметнуто, те стога трагедију изнутра гледамо и доживљавамо, она није само симбол с којим би требало да се упоређујемо или поистовећујемо. У „Женама из Троје“ се већ налазимо у безумљу узрока и последица рата и робовања, па је та ситуација, била она тројанска или наша, она од јуче или од почетка света, у присуству „великог зла“, заправо латентно трагична позиција у трагедији у којој живимо.

* Како је један митски рат из 12. века пре Христа, који је умногоме обликовао антички грчки свет, постао „матрица“ за све касније ратове до 21. века, па и оног што се догађа на Косову и Метохији?

– Неупоредиво је лакше осрамотити жену него се супротставити моћним краљевима који желе да овладају светом. Коришћење лепоте и слабости једне жене као алиби за сва зла која чине завидни, мржњом острашћени мушкарци је једна од „матрица“ на којој су грађени многи ратови. Хеленина одлука да оде са Парисом је коришћена као изговор за почетак Тројанског рата. Међутим, њен муж Менелај је пошао у рат не да би казнио Хелену, већ Париса који је злоупотребио његово гостопримство и повредио његову сујету. Слична је прича о поводима и узроцима савремених ратова. Суштински неважни повод какав је сујета једног краља доноси фаталне последице за хиљаде побеђених и победника.

* „Европљани“ – Грци и „варвари“ – Тројанци са Малоазијске обале – колико је такав однос схватања ствари релативан и променљив у рату све до данас?

– Замислимо само да је Еврипид редитељ који нама данас режира своју трагедију „Жене из Троје“. Верујемо да он не би превидео да и данас око нас падају Троје, још увек горе градови и нестају заједно са нама. „Велико зло“ о коме говори Хекуба и данас траје, као у време недавних бежања, ратишта, згаришта и логора. У Еврипидовом времену бахати агресор су били Грци који су у освајачким ратовима пустошили Средоземље. Пораз у једном таквом рату довео је до слома грчке државе. Пре непуних сто година Европа је била насилник што жари и пали по мирној средњој Азији. Данас су неке друге силе. Цивилизација која силом намеће свој систем вредности, за друге цивилизације може да буде пакао.

Ауторски тим

„Жене из Троје“ су копродукција НП Приштина и НП Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић“ Зајечар. Осим Небојше Брадића, који је на основу Еврипида и Сартра за сцену адаптирао једну од најбољих античких трагедија у преводу на српски Данила Киша, ауторску екипу чине: костимограф Марина Вукасовић Меденица и композитор Зоран Ерић. У представи играју: Ивана Ковачевић, Ана Бретшнајдер, Милена Јакшић, Исидора Грађанин, Игор Дамњановић, Небојша Ђорђевић, Милош Ђуричић, Милош Танасковић, Викторија Арсић, Ирена Станковић, Јелена Орловић, Тамара Томановић, Оливера Бацић и Катарина Јеличић.

Текст преузет са портала "www.danas.rs".