Репертоарски заокрет у Нишком позоришту

Објављено: 05.06.2019 20:43

Комад о Бранку Миљковићу по нарученом тексту Дејана Стојиљковића као још једно промишљање о месту уметности у друштву, биће постављен наредне године.

Aктуелни репертоар Народног позоришта у Нишу које иза себе има 132 године трајања, у сезони која је на измаку, чини се, у много чему је другачији од претходних година. Ову чињеницу најбоље потврђују премијерна извођења представа „Сликарке” по тексту Христине Митић, у режији Стевана Бодроже, „Лимунација” Душана Ковачевића, режија Небојше Брадића, „Игре у песку” Михала Валчека, у режији Давида Алића, и „Сладолед” Мира Гаврана, у режији Спасоја Ж. Миловановића, „Путујуће позориште Шопаловић” Љубомира Симовића, у режији Татјане Мандић Ригонат, „Књегиња од Фоли Бержера” Жоржа Фејдоа, у режији Југа Радивојевића.

– Управо смо реализовали и прву копродукцију са Народним позориштем у Приштини са привременим седиштем у Грачаници „Ивкова слава” по мотивима приповетке Стевана Сремца, а по тексту и у режији Бојана Стојчетовића – каже Спасоје Ж. Миловановић, директор Народног позоришта у Нишу и додаје:

– До краја 2019. године радићемо комад „Јабука” Верна Тијесена, „Један Едип” Арманда Розе Насиментеа у режији Југа Ђорђевића, „Опозицију” Небојше Ромчевића у режији Егона Савина. Ту је и текст Милоша Латиновића „Жена која долази у шест” у режији Јоване Томић, као и представа „Како вам драго” В. Шекспира у режији Никите Миливојевића коју ћемо радити у сарадњи са Крушевачким позориштем и Фестивалом „Нишвил”. Већ из списка наслова и редитеља јасно је да Народно позориште у Нишу жели да оствари сарадњу са најеминентнијим ствараоцима Србије и региона, а такође жели да представи оне младе редитеље чији је креативни потенцијал несумњив.

Свему овоме ваља придодати и позоришни фестивал балканског културног простора „Театар на раскршћу” који је са успехом недавно први пут организован у овој театарској кући са амбицијом да окупи позоришну уметност балканског културног простора.

У чему се огледа особеност оваквог репертоарског заокрета?

Односно, како је управа куће бирала представе којима ће освежити репертоар, питали смо Спасоја Ж. Миловановића.

– Репертоар је жива материја у непрекидној комуникацији са стварношћу којој се обраћа. У одабиру комада водили смо рачуна о насловима који недостају постојећем репертоару позоришта, али и позориштима Србије и региона, о подједнакој заступљености домаће и стране литературе... Наслове премијера и сараднике планирамо за две сезоне унапред. Озбиљност позоришта доказује се дугорочним планирањем и правовременим договорима са свим сарадницима. Сваку позоришну сезону играмо под јасно одређеним насловом – слоганом који као својеврсна црвена нит повезује представе и тематски обликује препознавање друштвених проблема. Тако се сезона 2018/19. игра под насловом „Хероине и хероји у антихеројском времену”, а сезона 2019/20. под слоганом „Мит и мито”.

Какав је уметнички потенцијал Нишког позоришта? Колико броји сталних глумаца и других сарадника?

– Бројне награде, како појединачне тако и за представе, доказ су несумњивог квалитета ансамбла овог позоришта. Као још једну потврду квалитета ансамбла треба додати да многи глумци Нишког позоришта играју као гостујући глумци на сценама других позоришта, у филмовима и серијама. Ансамбл има 26 стално запослених и знатан број гостујућих глумаца. Тај број омогућава разноврстан репертоар. Као и свако позориште и ми имамо проблем примања глумаца у стални радни однос, али верујемо да ће најавом о укидању уредбе о забрани запошљавања тај проблем бити решен – каже Миловановић.

Питање културног идентитета сваке земље јесте да обрађује своје писце. Којег помало заборављеног аутора би било корисно представити нишкој публици и зашто, питали смо нашег саговорника.

– Комади настали на почетку 20. века, као и између два светска рата, као својеврсна матрица понашања, припадају периоду у којем треба тражити изворишта данашњег тренутка. Од Марамбоа, преко Предића, Ненадића, Црњанског, до Манојловића. Ниш са својом историјом је такође неисцрпна ризница за потенцијалне драмске текстове. Оно што ће Народно позориште у Нишу свакако радити наредне календарске године јесте комад о Бранку Миљковићу по нарученом тексту Дејана Стојиљковића као још једно промишљање о месту уметности у друштву. У причама о демократији, суверенитету, глобализацији, технолошком напретку, економском напретку, тражењу новог позоришног модела, покушај позоришног само(ре)интерпретирања, без икакве сумње, олакшава његово изванпозоришно дефинисање – каже Миловановић.

Текст преузет са портала "www.politika.rs".