Радоњић о позоришту у Приштини: Играли у порушеним домовима културе, некада и пред само једним гледаоцем

Радоњић о позоришту у Приштини: Играли у порушеним домовима културе, некада и пред само једним гледаоцем
Објављено: 03.11.2018 17:00

Предраг Радоњић, управник Народног позоришта Приштина, о седам деценија постојања ове куће и њеној судбини.

НАЈСТАРИЈА професионална институција културе на Косову у Метохији, која ни у најтежим годинама није напуштала завичај, Народно позориште у Приштини, недавно је прославило значајан јубилеј - седам деценија постојања. После изгнанства са матичне сцене 2014. године, ансамбл куће нашао је (за сада) трајну адресу у Дому културе у Грачаници. Ипак, без обзира на географско “измештање”, свог имена се не одриче:

- Ми смо од настанка Народно позориште Приштина, па и од 1999. године када је ансамбл с тадашњим директором Радославом Стојановићем морао да напусти матичну зграду - објашњава садашњи челни човек театра Предраг Радоњић. - За протеклих двадесет година, све институције културе измештене су са ових простора, осим нас и Ансамбла “Венац”.

Театар је основан 1848. године, а позоришна историја бележи да је први управник био Милутин Јаснић:

- Почели су с представама на српском језику, јер у то време албанска Драма није ни постојала. Нису имали ни професионални кадар, образоване глумце и редитеље. Срби су, заправо, направили албанску Драму и ишколовали кадар. После прве две представе на српском, већ трећа је била на албанском, састављена углавном од глумаца аматера. Комунистичке власти су, од почетка, настојале да направе двојезични театар. Ипак, после Јаснића, па све до деведесетих година прошлог века и доласка Милошевића на власт, сви остали управници су листом били Албанци. А самим тим, фаворизовала се и албанска Драма.

Радоњић објашњава да је куриозитет и чињеница да је тих деведесетих (све до бомбардовања) Народно позориште у Приштини било једина уметничка институција у којој су паралелно постојали двојезичнио сектори, чак је последња представа изведена на албанском језику.

- На српској сцени приштински период завршили смо с “Породичним причама” Биљане Србљановић (у режији Ненада Тодоровића) 11. марта 1999. године, а недељу дана касније у албанској Драми одигран је “Плаут - хвалисави војник”, у редитељском читању Аслана Хасаја. Иначе, наша најнаграђиванија представа (са више од двадесет позоришних награда) је “Српска драма” Синише Ковачевића, у режији Небојше Брадића 1995. године.

Управник позоришта наглашава да су од бомбардовања до 2004. били у стању “мировања”, док на челно место није постављен Ненад Тодоровић:

- У готово немогућим условима обновио је рад Народног позоришта на Косову и Метохији, играјући свуда: у порушеним домовима културе, у црквеним портама, у двориштима повратничких кућа, па чак и у енклавама пред једним јединим гледаоцем - подсећа Радоњић. - Успели смо да формирамо репертоар и функционишемо у условима без преседана. Упркос свему, настојали смо од самог обнављања да радимо професионалне представе са најеминентнијим ауторима.

Тако су, између осталих, редитељски потпис и печат оставили Горан Шушљик, Дарјан Михајловић, Горчин Стојановић, Горан Марковић, Бобан Скерлић, а најмлађу премијеру потписује Милан Караџић - Гогољеву “Женидбу”. Београдска публика видеће је 1. децембра у Народном позоришту.

- Сваку представу играмо у свим местима Косова и Метохије где зато постоје услови: премијера се постави у Грачаници, а затим гостујемо у Звечану, Косовској Митровици, Лепосавићу, Зубином Потоку, Штрпцу, Шилову... У нашем ансамблу је тринаест глумаца, један стални редитељ (Ненад Тодоровић), а од прошле године настојимо да сваке сезоне имамо макар једну дечју представу на репертоару. Желео бих да са свим значајнијим позориштима у Србији, па и у региону, потпишемо протокол о сарадњи, размењујемо гостовања. Летос смо представу “Дантонова смрт” у режији Маурисија Фареа (иначе директора театра “Мон бижу”) извели у Берлину, а средином овог месеца с “Бановић Страхињом” гостујемо у Бањалуци и Приједору.

Наш саговорник истиче да “после херојског периода позоришта у време обнове”, жели сада, када су се за то делимично стабилизовали услови и подршка, да на један класичнији начин одговори задатку који им припада:

- Посветићемо пажњу, пре свега, домаћим и страним класицима, као и стваралаштву за децу. Тако, на новом репертоару су Михизов “Бановић Страхиња” у режији Небојше Брадића, Караџићева “Женидба” и “Успавана лепотица”, с потписом Радмиле Кнежевић.

ФИЛМСКИ АУТОР

ИЗА управника Предрага Радоњића до сада је остало седам документарних и један играни филм (сви су тематски везани за Косово), две збирке приповедака (“Побачај” и “Династија одсечених носева”). У Народном позоришту Приштина почео је каријеру 2015. године као драматург, а на челу куће је од јула прошле године.

Текст преузет са портала "http://www.novosti.rs".

Репертоар

  • 21. | АПРИЛ | 20:00
    Крушевац | Крушевачко позориште

    Топ је био врео

  • 24. | АПРИЛ | 20:00
    Пожега | Спортско-културни центар "Пожега"

    Женидба

  • 26. | АПРИЛ | 20:00
    Београд | Театар на Брду

    Женидба

Copyright (c) 2016. Народно позориште Приштина
Develop and Design by: zombie.studio