Путовање душе у Феликс Ромулијани

Путовање душе у Феликс Ромулијани
Објављено: 30.08.2019 11:50

На археолошком налазишту Феликс Ромулијана код Зајечара, римској царској палати императора Гаја Валерија Галерија Максимилијана, прексиноћ се, после двогодишње паузе, у летњи позоришни фестивалски живот Србије вратио Антика фест чији је циљ популаризација домаћег античког наслеђа кроз повезивање са савременом уметничком продукцијом.

Манифестација је отворена троструким програмом – разговором о савременим продукцијама античких текстова, отварањем изложбе Драгослава Живковића, сликара из Књажевца, и представом „Жене из Троје“ коју је према Еврипидовом тексту адаптирао, режирао и урадио сценографију редитељ Небојша Брадић.

Са Брадићем су о савременом позоришном приступу античкој литератури разговарали: театролог Александар Милосављевић, позоришни критичар Ана Тасић и глумац Владо Керошевић. Указано је на грчки пример инсценације, у коме је структура античког текста непроменљива, док се савременост његовог ишчитавања исказује кроз ликовност и музику. Како се чуло, „антика није мртав позоришни терет“, а у времену кад је „позориште постало конфекција, бављење античким текстом је заправо процес“. Уз навођење конкретних домаћих и страних продукција анализирани су различити примери савремених позоришних техника које доприносе актуелности античког текста.

На овогодишњем Антика фесту у Феликс Ромулијани представљен је сликарски опус Драгослава Живковића, који је присуствовао отварању своје изложбе „Наслеђе у делу…“. Његово сликарству, како се чуло, „представља путовање душе“.

„Громогласна тишина која нас обузима, омамљује и води у светове које не знамо да у себи имамо, узима се за основну карактеристику Живковићевог сликарства… Кроз серије његових слика, чији су главни актери људи, породица, предели и обичају његовог завичаја, испричана је читава историја и традиција са Тимока“, напомиње у каталогу Мара Милкић.

Прве вечери Антика феста своју зајечарску премијеру имала је Еврипидова драма „Жене из Троје“, настала у копродукцији Народног позоришта Приштина и НП Зајечар, које носи има глумца Зорана Радмиловића. После премијере у Грачаници крајем јуна, ова представа успешно је гостовала на готово свим домаћим летњим фестивалима.

Лепо време, атрактиван простор Феликс Ромулијане, једног од најочуванијих примера римске дворске архитектуре из 3. и 4. века, у чијој се близини одиграла последња апотеоза у историји човечанства – религијски обред уздизања у богове, привукли су на отварање Антика феста велики број Зајечараца, као и госте из других градова Србије. Туристичка организација Зајечара организовала је бесплатан аутобуски превоз од центра града до овог археолошког налазишта са Унескове листе светске културне баштине.

За синоћ је било најављено представљање првог издања драме „Цар и Галилејац“ коју је на српском језику објавила Академска књига из Новог Сада. Кроз судбину Јулијана Апостате, римског цара и школског друга светитеља Василија Великог и Григорија Богослова, Ибзен покушава да се бави односом нужности и слободе, насиља и лепоте, историје. На сцени на отвореном у Феликс Ромулијани синоћ се очекивала и представа „Опсада и пад Костантинопоља“ по тексту Михајла Критулова. Критулов је био очевидац пада Цариграда 1453, а његово сведочење о овом догађају који је обележио светску историју, пред публику је стигло у адаптацији редитеља Горана Марковића и у извођењу глумца Тихомира Станића и Хора Центра за културу „Зоран Радмиловић“.

На програму трећег и последњег дана Антика феста данас би требало да буду представљена књига „Метаархеологија“ Сташе Бабић у издању Цлиа и изведена представа „Одисеја“ по Хомеровом тексту у драматизацији Дамира Махмутовића, режији Владе Керошевића и извођењу Академије уметности из Тузле.

Текст преузет са портала "www.danas.rs".

Репертоар

Copyright (c) 2016. Народно позориште Приштина
Develop and Design by: zombie.studio