Предраг Радоњић: Срби на КиМ одавно живе у “доба короне”

Објављено: 05.05.2020 18:17

Директор Народног позоришта у Грачаници каже да се етнички, културни и језички карантин сада нашао у два изолациона обруча

ИЗОЛАЦИЈА, ванредно стање и ограничено кретање, добро су познате околности нашем живљу на Косову и Метохији - и без вируса корона. Овог пута су само још више појачане, јер су у обавези да поштују одлуке и Београда и Приштине. Али, "појачали" су и они своје активности, схватајући да им је солидарност потребнија више него икада.

Тако се чланови приштинског Народног позоришта са седиштем у Грачаници, ових дана баве и хуманитарним радом, шаљу стихове и поруке подршке својој публици.

- Да, наш случај је заиста специфичан. И пре овог ванредног стања наш рад је био, најблаже речено, неуобичајен за друга позоришта. Од проба у гаражама и фабричким халама, играња за једног гледаоца или неколико њих у енклавама, извођења представа у портама манастира и разрушених домова културе, до дворишта повратничких кућа омеђених бодљикавом жицом - каже на почетку разговора Предраг Радоњић, директор позоришта у Грачаници. - Иако смо у последње време прилично "унормалили" рад, играјући представе у колико-толико условним салама на КиМ, гостовали у другим деловима Србије и региона (па и Румуније, Немачке и Швајцарске) - никада нисмо одустајали од "герилског" начина рада. У овом тренутку, чини ми се да ћемо му се и вратити, на наш препознатљиви начин.

* Када очекујете наставак проба?

- Још немамо информације да ли ће пробе моћи да се одвијају, са колико учесника, каквим мерама заштите и у којим просторијама. Такође, ни како ће представе моћи да се играју: у затвореним просторима или на отвореном, са колико гледалаца, на којој међусобној удаљености. Нас је ванредно стање прекинуло пред сам крај припрема једне, за наше услове велике представе - Голдонијевих "Рибарских свађа" у режији Милана Караџића. Биће нам потребне две недеље да се подсетимо и довршимо започето. Једва чекамо одобрење да то и урадимо, а онда и наступимо пред публиком.

* У међувремену, уметници на свој начин помажу суграђанима?

- У волонтерском раду и допремању помоћи старијим лицима посебно се ангажовао Бранко Бабовић, док су се Милан Васић и други глумци огласили интернет порукама и стиховима.

* Како се сналазите у условима "двоструких" ванредних мера?

- Ми смо институција Министарства културе Владе Републике Србије и руководимо се њиховим регулативама и инструкцијама, без обзира на то што је седиште у Грачаници. Дакле, понашамо се као да је наше позориште у Врању или Крушевцу. У пракси, принуђени смо нерадо (индивидуално и институционално) да се довијамо и у односу на мере које су прописале власти у Приштини. Али, то је део парадокса и тежине живота у српским срединама на Косову и Метохији. Већ постојећи етнички, културни и језички карантин појачао се са још два изолациона обруча: ванредног стања у Србији и ванредних мера косовских институција.

* Хоћете ли бити у могућности да остварите све најављене пројекте?

- После "Рибарских свађа", планирали смо рад на представи "Неспоразум" , Ненада Тодоровића, Стеријине "Ајдуке" и драму Александра Југовића "Плацебо". Спремни смо да све то реализујемо у згуснутом временском интервалу, ако буде могуће. За сваки случај, у договору са уметничким саветом и управним одбором нашег позоришта, у финализацији смо припрема за почетак проба представе "Театар Махер". Реч је о скромнијој продукцији, прилагођеној игрању у просторима са мањим бројем гледалаца и на отвореном. Читајуће пробе почећемо путем интернета и конференцијских веза већ наредне недеље, а сценске пробе организоваћемо на отвореном - на платоу испред Дома културе у Грачаници.

* Кажете да је ово искуство за Србе на КиМ још један "изолациони омотач" у низу већ виђених?

- Чини ми се да је добар тренутак да се макар понеко запита, са овим искуством ванредног стања и забране изласка, како је старцима у неким од косовских градова, чији оронули кућерак чува полиција и уз чију пратњу једном дневно одлазе у продавницу... Како је људима који деценијама користе етнички одвојени, "апартхејд превоз", јер не могу (или не смеју) да користе јавни саобраћај на Косову. Нови пандемијски термини су нама веома познати и блиски. Волим да кажем, не без извесне ироније, да су и наше позориште и наша публика специјалисти за ванредна стања. И да у себи, можда, имамо појачани психолошки имунитет - за прилагођавање и преживљавање.

Текст преузет са портала "www.novosti.rs".