Позориште које публика никад није оставила

Позориште које публика никад није оставила
Објављено: 10.10.2018 23:26

НП у Приштини премијером Гогољеве "Женидбе", изложбом и публикацијом обележило 70. рођендан

Народно позориште у Приштини са седиштем измештеним у Грачаницу свој 70. рођендан, који рачуна по датуму пресељења из Призрена у Приштину 1948, 8. октобра на својој новој сцени у грачаничком Дому културе обележило је у кругу „породице“ и пријатеља – бивших и актуелних управника, чланова ансамбла, редитеља, технике, колега из осталих српских позоришта, новинара…

Сећања, успомене забележене у првој публикацији о овој позоришној кући, на фотографијама – на рођенданској изложби и оних које су за ову прилику донете из кућних архива, оригиналне плакате и програме, поновни сусрети колега и пријатеља расутих по целој Србији и ван ње, допунили су у понедељак увече смех и аплаузи којима је дочекана премијера Гогољевог комада „Женидба“, у режији Милана Караџића, после које је дружење настављено у грачаничком „позоришном“ клубу „Старо место“.

– То је чаролија позоришта, у коме се заправо генерацијама ништа не мења – глумци су глумци, живот је живот – то су те ‘даске’ које то значе – каже за Данас некадашња првакиња НП у Приштини Анкица Миленковић, чије је појављивање на свечаној академији салу Дома култура подигло на ноге.

После рођенданске премијере примала је честитке због свог сина Игора Дамјановића, који у „Женидби“ игра Кочкарјова. За представу је рекла да је „сјајна визуелно, глумачки и режијски“, а њене речи да се „смејала и да јој је било јако лепо“ понављали су готово сви који су прексиноћ седели у публици.

– Чини ми се да су се људи ужелели класичног позоришта и да је ова комедија била у овом тренутку потребна. У маленој Грачаници испунити салу са 400 места није лак задатак. Ми смо успели да однегујемо публику у овако малом месту. Наше позориште јесте нека врста породице као и сва друга, али носи ту своју специфичност и посебну судбину за коју не знам да ли има неко други у свету – у Европи свакако нема ниједног таквог позоришта и то нас заиста чини посебним. Али, из те посебности због отежавајућих околности, изниче и нешто што представља нову и другачију снагу и енергију која привлачи људе – објашњава за Данас Предраг Радоњић, управник НП у Приштини, како се „наврат нанос“ припремана прослава завршила правим „породичним окупљањем“, на коме се између осталог чуло“ да је тајна опстанка ове позоришне куће у томе што га публика никад није оставила.

То је разлог што је поводом јубилеја установљена Награда публике која носи име Смиље Бајчетић, једине преостале Српкиње и јединог гледаоца у Доњој Плешини код Урошевца, за коју је приштинско НП пре неколико година играло представу испод лешника у дворишту њене камене куће. Она због година прекјуче није могла да присуствује обележавању позоришног јубилеја у Грачаници.

За свој 70. рођендан НП у Приштини добило је прву публикацију у историји. Носи наслов „Упркос свему“, а њени аутори су последњи управник ове уметничке куће до бомбардовања СРЈ 1999. Радослав Стојановић и најстарија глумица у ансамблу Радмила Кнежевић. Они су седам деценија НП и 73 године професионалног живота на КиМ хронолошки сажели кроз призму политичких и административних одлука послератних југословенских власти, њених захтева да се у Приштини створи мултиетнички театар – српска и албанска драма, као и тежњи управника из редова косовских Албанаца да направе албански национални театар. Српска драма је 23. јуна 1999, неколико дана после увођења протектората УН на КиМ, избачена из матичне куће у Приштини, у којој су јој остали архива и фундус, са којом више нема никаквих контаката. Албанска драма је у међувремену постала НП Косова.

– Ја сам у овој брошури обрађивала период од 1999. до данашњег дана. Ми смо једина институција културе која није била измештена ван КиМ и у почетку нисмо знали где ћемо и шта ћемо. До 2005. смо нешто радуцкали, али никаква ансамбл представа, нешто велико није урађено. Отишли смо да живимо у друге градове, због деце и породице многи су нашли други посао. Разноразне ситуације су нам се дешавале у животу и у позоришту. Али, битно је да је то што смо опстали као институција. Без обзира на то што нисмо имали кров над главом, наставили смо да радимо спремамо представе у немогућим условима, на сценама ван сцене – у двориштима, црквеним портама, на стадионима, по приватним кућама – каже за Данас Радмила Кнежевић.

Према њеним речима, све то има и дубљу поруку – показује да је култура у најширем смислу најбитнија за идентитет и опстанак народа.

Изложбу о јубилеју у Галерији Дома културе у Грачаници осмислио је Горан Стојчетовић, костимограф НП у Приштини. Најстарије фотографије и оригинални плакати потичу из 1952, а ту су и документа о променама имена овог позоришта, које су пратиле промене статуса КиМ у послератној Југославији. Другу целину чине фотографије Живојина Ћелића настале до 1999, следе уметнички фото радови некадашњег приштинског студента Грка Анастасија Вамвакиса, са турнеје НП 2010. по Метохији. Посебно су издвојене фотографије разних аутора настале од 2008. до 2014, које сведоче да за „позориште није неопходна зграда“, како је на прослави констатовао шпански позоришни редитељ Маурицио Форе, као и фото сведочанства о раду НП од како је добило сталну сцену у Дому културе у Грачаници.

– Забринут сам због стања културног и уметничког наслеђа на КиМ које је угрожено, а суочава се и са покушајима фалсификовања идентитета, уз ћутање моћника. Због тога НП у Приштини носи мисију сваком новом премијером и сусретом са публиком. Иако већ двадесетак година није на својој сцени, живи и носи тај плам, јер важно је, као што је рекао Овидије, ‘ствари се мењају, али не нестају“ – поручио је у беседи на свечаној академији Небојша Брадић, редитељ најнаграђиваније представе НП у Приштини.

Минимализам, гостовања, сарадња

Сценографија Гогољеве „Женидбе“, коју чине један кревет и неколико столица, идеална је за гостовања. Представа је већ синоћ играна у Шилову, а Предраг Радоњић каже да је „генерална идеја у његовим преговорима са Миланом Караџићем била минималистичка сценографија са богатијим костимом – покретљива и спремна за представљање у свим местима“. За 11. октобар најављена је новосадска премијера „Женидбе“, која је урађена у копродукцији са СНП, на чијој ће сцени играти и 12. октобра. Радоњић је са Маурицијем Фореом прекјуче потписао Протокол о сарадњи између НП Приштина и Монбижу театра у Берлину, чији је Форе главни драматург. Форе је режирао две представе у Грачаници – „Дантонову смрт“ и „Ревизора“.

Век од ослобођења

Јубилеј НП у Приштини поклопио се са 100. годишњицом од ослобођења Приштине и Грачанице у Првом светском рату. Тим поводом код Спомен-обележја палим српским јунацима у центру Грачанице служен је парастос и положени венци општинских власти из српског и косовског система локалне самоуправе.

Плакета новинарки Данаса Јелени Тасић

Поводом јубилеја НП у Приштини је доделило повеље и плакете институцијама и појединцима који су помогли раду и афирмацији ове уметничке куће. Повеље су добили српски и косовски градоначелници Грачанице Љубинко Караџић и Срђан Поповић, Епархија рашко-призренска, Дом културе Грачаница, НП у Београду, Небојша Брадић, Мауриције Фаре… Међу многобројним добитницима плакета је и новинарка Данаса Јелена Тасић. К. Д.

Текст преузет са портала "https://www.danas.rs".

Репертоар

Copyright (c) 2016. Народно позориште Приштина
Develop and Design by: zombie.studio