ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Има ли земље за младиће?

Објављено: 06.05.2025 11:37

СМЕХ који изазивају неуки позориштанци Иве Брешана, а неки и врло превејани преваранти и лопуже, док се за лову од државе "културно уздижу", данас је потпуно другог квалитета од премијере "Представе Хамлета у селу Мрдуша Доња", седамдесетих прошлог века.

Неодољиво симпатични Шимурина, препричавајући политичком скупу села сопствено виђење Шекспировог"Хамлета", данас не приповеда о неморалу краљице, Хамлетове мајке, нити о братоубиству принчевог оца, што изазива даље невоље главног јунака драме. Истим, генијалним Брешановим текстом, Шимурина гледаоцу указује на хаос на данском двору ("Нешто је труло у држави Данској", рече Шекспир), што сумњичавом уму председника општине зачудо промиче, док "на пола уха" слуша како да употреби државна средства.

Гледалац, напротив, муњевито препознаје асоцијацију на место радње комедије, а карактери, које Иво Брешан колоритно боји у покварењаке, занесењаке и "поштену интелигенцију", битно потпомажу брзинску детекцију. Док се припрема накарадни "Амлет", принудно промењен руком мученог учитеља Андре, одвија се стварна ситуација у Мрдуши Доњој, сплетке и мутни послови власти и оних који су у завери са њима, из обостране користи. Тај подмазани механизам кваре девојка Анђа, кћер пијанца Пуље, кума градоначелника, али и вереница младог Јоце, коме је, у учитељевој невољној режији, припала улога Хамлета. Анђа (Милица Буразер) претежно уверљиво игра ову "подељену" личност, у асоцијацији на погубност политикантства. Невино оптужени отац правдољубивог, драмски одбрањеног Јоце (Ђорђе Велимировић), уноси аутентичну трагедију у комичну, на моменте вашарску радњу. Позната, много пута играна Брешанова гротескна комедија, са елементима трагедије, у савременом читању Маричићеве је још смешнија, али и много трагичнија, јер време од њене премијере није разрешило ниједну од евидентних друштвених појава, због којих је Иво Брешан био потискиван са сцене годинама.

Букара, први човек Мрдуше Доње (Бојан Стојчетовић), разрађеним мафијашким методама граби добит и власт, што Стојчетовићева игра одлично подцртава, насилном веселошћу и циркузирањем. Учитељ Андра (Милан Васић), још једна невина жртва, уцењен и понижен, у Васићевом промишљеном извођењу је био стварни просветар, коме и посао, и живот породице висе о концу, а савест му брани да ћути. Мајкача, власница кафане (до бола нам блиска Александра Цуцић), социопата Мачак (Никола Станковић), пијанац Пуља (Небојша Ђорђевић) и "весели" Шимурина (Немања Јаничић), нарочито у пантагруеловској сцени за уприличеним кафанским столом, тачно симболизују нискост и подлост карактера једног општег менталитета који води у пропаст.

"Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња" је, иако нас непогрешиво све смешта у ту Мрдушу, освешћујућа и лековита драма, са елементима карактерне комедије, коју је Јана Маричић, сходно тренутку у коме се изводи, преусмерила у комедију ситуације.

Накарадност промењеног "Хамлета", очигледна манипулација и лицемерство власти, каламбур са роштиљањем, пићем и новокомпонованом музиком су само фон за прецизно написан, изврсно одигран лик младог Јоце, који, можда, не успева у својој племенитој борби да спасе оца, али конце лоповлука и бескрупулозности власти успешно мрси.

Докле?