“Она која распушта војске”: Уједињене жене спасиће свет

“Она која распушта војске”: Уједињене жене спасиће свет
Објављено: 05.12.2022 10:04

Представа “Она која распушта војске” одиграна је синоћ у Звечану.

Рађена је по Аристофановој комедији “Лисистрата”, у драматизацији и режији Слободана Бобана Скерлића.

Иако рађена по тексту од пре више од 2.400 година, представа је у јеку актуелности.

Преиспитује друштвени положај жена, нормализовање ратова, насиља, моћи, живота у апартхејду, а све у време догађања у свету и на локалу из којих се може закључити да живимо све што комад преиспитује.

Бесне жене Хеладе, изморене животом у рату, страху, потчињеном положају, ућуткане, одлучују да прекину ратове. Како? Ускраћивањем секса својим мушкарцима.

Од такве одлуке, предвођене Лисистратом коју тумачи Тамара Томановић, следе муке и мушкараца и жена.

Укратко, мушкарци одлучују да гласају за мир и прекину ратове, све зарад секса са својим женама. Све то пропраћено је сценама напетих фалуса и најзад сексуалног односа протагониста на сцени.

Реторичко питање које је публика могла себи да постави је – може ли “кита”/”пица” да спаси свет?

Представа се завршава поруком да мир јесте могуће тако постићи, али не и суштинску промену положаја жена у друштву. Дакле, утопија.

Све напред био је поједностављен приказ представе коју је публика поздравила аплаузом.

Сигурна сам да публика није очекивала оно што је видела на сцени. Након аплауза разговарало се о утисцима. Нормално, били су различити.

Колико год да се неком свидела представа, или не, ако се пажљиво гледа, она има снажну поруку.

Провокативно подстиче на размишљање о питањима – зашто жене ћуте? Зашто нису уједињене? Зашто се ратује и ко у тим ратовима побеђује? Ко заправо има моћ? Зашто сопствену моћ дајемо другима? Зашто се не боримо за мир?

“Мислим да бесне жене не могу да спасу свет, али уједињене жене, жене које су подршка једна другој, жене које се боре за мир, љубав, благостање могу да ураде све оно што пожеле”, казала је глумица Тамара Томановић након играња представе у Звечану.

Дакле, утопија. (Само ако у изречено не верујемо чврсто!)

Многи се неће сложити са оним што је написано у овом тексту, рећи ће да је представа била проста, вулгарна, да се “очекивало више”. То су уосталом неки од утисака које сам и сама поделила у разговору са својим колегама и познаницима непосредно након представе. Али после временске дистанце од готово 24 часа моји утисци јесу другачији.

Живимо у времену у којем су жене “равноправне”, а убијају их трудне, где политичари, и њихови сателити, из својих фотеља најављују ратове, потурају оружје, полажу право на хиљаде живота искључиво зарад моћи… Да не настављам низ, укратко – ћутимо на све на шта би требало да се вришти из све снаге.

Жене Хеладе су синоћ вриштале да зауставе ратове. Или да нас насмеју “простим хумором”? Изнервирају? Можда ипак да нас пробуде.

У представи улоге тумаче и Ивана Ковачевић, Александра Цуцић, Аника Грујић/Антонела Васић, Милица Буразер, Милена Божић, Сара Пејчић, Бранко Бабовић, Бојан Стојчетовић, Милан Васић, Небојша Ђорђевић и Никола Ђорђевић. Сценограф је Горан Стојчетовић, костимографкиња Татјана Радишић, композиторка Ања Ђорђевић, асистент композитора и дизајнер звука је Владислав Рец, за сценски покрет је задужена Марта Бјелица, драматуршкиња је Кристина Ђуковић.

Извор: alternativna.com

Репертоар

Copyright (c) 2016. Народно позориште Приштина
Develop and Design by: zombie.studio