“Она која распушта војске” одиграна у Звечану у ком војске још нису распуштене

Објављено: 23.11.2023 19:01

Представа „Она која распушта војске“ Народног позоришта Приштина, одиграна је синоћ у Дому културе Трепча у Звечану. Публика је зането, идући по киши ка месту дешавања, по навици ваљда, кретала ка главном улазу Дома културе. Тамо их је дочекала бодљикава жица, челична ограда и војници неке још увек нераспуштене војске, који су их љубазно упућивали на споредни улаз….

„Она која распушта војске“ адаптација је Аристофанове комедије старе два миленијума.

Аристфанова оригинална „Лисистрата“ прича је о снази и вољи жена да се стогодишњи рат између Спарте и Атине оконча. Лисистрата, најхрабрија и најпромућурнија од свих, уједињује жене завађених страна и предлаже да оне, тако обесправљене, непитане, игнорисане, искористе своје најмоћније оружје – женску путеност и комбинујући је са највећом мушком слабошћу ,издејствују мир и врате кућама мужеве и очеве своје деце.

Познајући мушку природу, тако неустрашиву и неумољиву пред ратницима Хеладе, знајући да се иста та неустрашивост и стаменост ломе углу њиховог међуножја, жене постижу жељено.

Лиистрата је Тамара Томановић. Синоћ у свом најбољем до сада виђеном издању. Своје појављивање коме се не може наћи замерка, објашњава посебном емотивношћу која ју је обузела.

„Вечерас ми је баш било емотивно. Ја сам одавде и највише волим кад са представом гостујемо на северу Косова и Метохије и осећам се најлепше, али осећам и да то ту треба да буде најбоље и да треба да дам свој максимум. Одрасла сам овде и имам посебну потребу да све те моје емоције и све што ме веже за ово место, покажем то и кроз посао – кроз глуму“ прича Томановић и додаје….

„Вечерас након свега што се дешавало у претходном периоду, играмо представу где једна жена покушава да освести људе, да освести мушкарце, да пренесе поруку да је рат погубан…. Имамо једну реплику у којој колегиница каже: А шта ћемо после, када мир треба опет да се склапа? Мислим да овде људи двадесет година нису стигли до момента када би требало да склопе мир , и онда је то јако болно и када треба да се пренесе порука људима овде који живе и који су дошли вечерас мало да се опусте и да макар на сат и по времена забораве своју свакодневицу, ми говоримо јако тешке ствари и преносимо поруку да је рат бесмислен, да људи пате, да жене остају удовице, деца сирочад. Последњи монолог ја не знам како сам изговорила.. Вечерас, мени се срце сломило“ каже Тамара.

А тај последњи монолог, су заправо Лисистратина посткоитална размишљања препуна сумње, зле слутње, неке ледене зебње да мир неће потрајати, да ће мушка навикнутост на крв, бити јача од потребе за њом… Лисистрата као и све жене на свету вечно је разапета између са једне стране свог уверења да има право на миран живот по својој вољи, да има снаге и виспрености да то себи обезбеди и са друге стране, мушког принципа надметања и мушке ћуди која ју је вековима и пре после Лисистрате, држала у социјалном ћошету. Краће речено, она њему не верује.

Једну од главних улога у представи тумачи драмски уметник Бранко Бабовић. Каже да је у овој представи, Аристофан зачео идеју феминизма.

„Лисистрата је један од 11 сачуваних Арситофанових текстова писан пре 2000 година као комедија, али, то видели сте, није једна класична комедија. То је представа са једном јасном поруком . По мом мишљењу, то сам рекао и редитељу, ово је почетак феминизма можда чак и у свету У потпуности ценим борбу дама за њихова права за бољи положај у друштву и то су неки прапочеци те борбе жена за њихова права – на који и какав начин се оне боре да зауставе рат – колико је то моћна и јасна порука Значи, недостатак љубави, у суштини секса, то је једини начин да условите мушкарца да баци оружје. Једна антиратна, моћна порука . Замислите када би се то данас десило? Да ли би престали ратови? Запитајмо се мало..“

Бабовић додаје да су иако обесправљене, тадашње жене биле далеко спремније за борбу ове врсте.

„Тада су жене биле спремније да уђу у овакву битку. Тај спартанско – атињански рат је трајао сто три године и начин борбе је фасцинантан. Мора се запитати сваки гледалац али заиста – ко смо у ствари ми“ .

Представа је на овдашњу сцену донела један нов, не тако свакидашњи дух чисте, стилизоване, контролисане еротике која у комбинацији са одличним сценским ефектима у виду расвете и дима, буди чула.

„У уметности, разголићавање душе и тела се подразумева, оправдано је јер објашњава“ каже у вези тога Бабовић.

Представу је режирао Бобан Скерлић који је био задужен и за сценарио. Поред Бабовића и Томановићеве, у педстави играју Ивана Ковачевић, Александра Цуцић, Аника Грујић/Антонела Васић, Милица Буразер, Милена Божић, Сара Пејчић, Бојан Стојчетовић, Милан Васић, Небојша Ђорђевић и Никола Ђорђевић.

Извор: radiomitrovicasever.com