Ова античка трагедија, према речима редитеља, може се догађати свуда и у сваком времену, од античке Грчке и Другог светског рата, преко Босне, Косова, Ирака и Сирије...

- Поређења са модерним "Тројама" увек су могућа - објашњава Брадић за "Новости". - Наше време додаје нова значења како питањима, тако и одговорима на њих: ко је модерна Хекуба, какви су данашњи освајачи, да ли Хелену можемо поредити са принцезом Дајаном или са Мерилин Монро, да ли је хор група очајних избеглица или уједињена група жена које се боре да остану заједно и преживе док њихов "Титаник" тоне... Верујем да ће ова представа покренути код наше публике асоцијације, позитивне и негативне идентификације, дубока и тешка осећања, размишљања о узроцима и последицама људске деструктивности, и неминован закључак како страшнија од болне и предуге историје, може бити једино судбина појединца у њеном ковитлацу.

* Да ли ће неком од тих значења допринети чињеница да се премијера игра у Грачаници?

- Свака представа која се игра у Грачаници је јединствена. У таквом окружењу, емоције су обојене посебним спектром боја и снаге, баш попут оних у античким трагедијама. Испред сале Дома културе налазе се фотографије које указују на губитак ближњих: мужева, очева, браће, синова, деце... Драма о губитку дома и породица се на тај начин са сцене преноси у реалност и обрнуто. Неизвесност коју приказујемо у драми, реална претња и близина непосредног страдања, очајничко преплитање наде и илузије живота са беспомоћношћу, део је актуелног осећања света и трагичних исхода који се циклично понављају на Балкану.

* Шта нам поручују "Жене из Троје", колико је овај Еурипидов "женски поглед на рат" оно што би и данас требало да буде отрежњујуће?

- Позиционирање жене као узрока Тројанског рата је коришћење лепоте и слабости једне жене као алиби за сва зла која чине завидни, мржњом острашћени мушкарци жељни моћи. Неупоредиво је лакше осрамотити, осудити и казнити жену због прељубе, него се супротставити моћном краљу. Хеленина одлука да оде са Парисом коришћена је као изговор за почетак рата. Али, њен муж Менелај пошао је у рат не да би казнио Хелену, већ Париса који је злоупотребио његово гостопримство и повредио његову сујету. Слична је прича о поводима и узроцима савремених ратова. Суштински неважни поводи, повређена сујета и фаталне последице. Жене из Троје осећају, јасније виде и без дилеме распознају живот као највећу драгоценост.

И НА ЛЕТЊИМ ФЕСТИВАЛИМА

ЗА "Жене из Троје" Брадић је осмислио и сценографију, док је костиме урадила Марина Вукасовић Меденица. Улога Хекубе поверена је Ивани Ковачевић, Касандре - Ани Бретшнајдер, Андромахе - Милени Јакшић, а лепу Јелену игра Исидора Грађанин. У реализацији пројекта учествовало је Удружење "Дунавфест" , а "Жене из Троје" гостоваће и на фестивалима "Виминацијум фест", "Нови Тврђава театар", "Театар у тврђави", "Нишвил Театарски фестивал" и "Антика фест".

Текст преузет са портала "www.novosti.rs".