НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ГРАЧАНИЦА

Објављено: 03.04.2024 11:48

И У ТЕШКИМ УСЛОВИМА – ОДЛИЧНИ РЕЗУЛТАТИ

Народно позориште Приштине (данас Народно позориште Грачаница са привременом  адресом у Грачаници) основано је одмах иза Другог светског рата, 1946. године у Царском граду цара Душана – Призрену,  али је 1948. г. пресељено у Приштину. Све до 1999. г. Народно позориште у Приштини имало је Српску и Албанску драму. Иако су Срби у некадашној Социјалистичкој Републици Србији били већински народ, у време братства и јединства, Аланцима је на Косову и Метохији омогућено да своје представе изводе на матерњем језку. Наравно и српски глумци су своје представе изводили на српском језику. Међутим, после 1999. г. све се променило, 40.000 Срба је напустило Приштину, па, и Српска драма. Део Народног позоришта Приштине (Српска драма) после лутања од Лепосавића, Звечана и Косовске Митровице коначно се скрасила у Грачаници 12. децембра 2014. г. Сада своје представе глумачки ансамбл изводи у Дому културе Грачаница. Директор Позоришта је Предраг  Радоњић.

Данас Народно позориште Грачаница у Србији, иако због нестабилне ситуације на КиМ ради у отежаним условима, важи за једно од  најбољих у Републици. Глумачки ансамбл и остали запослени у Народном позоришту Приштине (Грачанице) свакодневно страхују  јер привремене власти у тзв. Косову могу да им ометају рад, иако се ради о култури. Са том чињеницом живе, зато радо гостују ван Покрајине, најчешће у Србији. А као доказ је што често наступају по Србији, и у региону је тај што имају квалитетан глумачки кадар, одличне организаторе, сценаристе, режисере … Поред режисера Игора Дамњановића, Ненада Тодоровића екипу врсних уметника допуњује Милан Караџић један од најпознатијих режисера у Србији. Милан Караџић има заслуге што је режирајући позоришну представу „Женидба“, која је рађена по роману Николаја Васиљевича Гогоља једна од најчешће играних престава у Србији и региону. Током априла предтава „Женидба“ биће изведена у Новом Саду (3. април), па, у четири града у Републици Српској, у Бањој Луци (15. април), затим  ће играти у Прњавору (16. април), Лакташима (17. април), Градишки (18. април), у Србији, у Пожеги (24. април) и најзад у Београду , у Театру на Брду (26. април).

У току априла биће изведене још представе: „Топ је био врео“ (Звечан, 8. април, Крушевац, 21. април) и дечији комад „Змајовине пангалозе“ (Грачаница, 11. април).

Двадесет и шестог марта Народно позориште из Грачанице је гостовало у Београду у веома посећеном Театеру „Вук“ представом „Топ је био врео“ и притом сви актери на крају комада су бурно поздрављени за сјајно извођење.

Неколико речи  о представама, које ће бити изведене током априла.

Дечје позоришно дело „Змајовине пангалозе“ (пангалоза је грчка реч и значи: скитница, мангуп, деликвент, лице лошег понашања) је написала Ивана Димић 2007. г.  Премијерно је играно у Дечјем позоришту „Бошко Буха“ у Београду. Занимљиво је што је у њој тада глумио Игор Дамњановић, који сада режира ову представу. Сећајући се о несташлуцима дечака Пура Моце, јунака песама Змаја Јована Јовановића, ауторка Ивана Димић је написала дечју комедију у којој сада играју: Никола Станковић, Милош Митровић (Пура Моца), Славиша Ђуковић, Теодора Стојановић, Никола Марковић, Никола Тричковић, Филип Папрић, Вук Симовић.

Позоришна представа „Топ је био врео“ је дело истакнутог српског писца Владимира Кецмановића, режира га Ненад Тодоровић, урађена је у драматизацији Иване Димић. Иако је ратна тема и тиче се одбрамбено-отаџбинског рата  у Босни и Херцеговини током деведесетих година, представа „Топ је био врео“ не говори о рату, нити о деци у рату, о Сарајеву (у којем је рођен Ненад Кецмановић,   аутор награђиваног романа „Топ је био врео“), о томе ко је први почео рат. Свако током  сукоба иде на своју страну, код својих, тамо је једино топло. У представи играју: Милован Филиповић, Предраг Васић, Аника Грујић, Небојша Ђорђевић, Александра Цуцић, Ивана Ковачевић, Јелена Орловић, Тамара Томановић, Бранко Бабовић/Иван Јанковић, Раде Маричић, Александар Ранковић, Игор Филиповић, Никола Ранђеловић, Никола Станковић, Немања Јаничић, Јасмина Стојиљковић, Милица Буразер и Радмила Кнежевић.

Представа „Женидба“, коју режира Милан Караџић по делу Николаја В. Гогоља је позоришни комад који говори  и исмејава друштвене појаве свог временѕ велики руски писац. То је свет лицемерја у којој женидба није из љубави, више је форма, статусни симбол. Ове особине се и данас осликавају у савременом друштву. Ова представа је копродукција Народног позоришта у Приштини и Српског народног позоришта из Новог Сада. У комаду играју; Јелена Орловић/Милена Јакшић/Милица Буразер (Агафја Тихонова), Милена Јакшић/Јасмина Стоиљковић (Арина Пентелејмоновна), Аника Грујић (Фјокла Иванаова), Милан Васић (Поткољосин),  Огор Дамјановић (Кочкарјов), Милорад Капор/Бранко Бабовић (Кајгана), Небојша Ђорђевић (Анучкин), Бојан Стојчетовић (Жевакин), Бранко Бабовић (Степан), Тамара Томановић (Дуњашка), Алексеј Стариков (Бранко Бабовић).

Текст, Зоран ЈАКШИЋ

Извор: srpskatelevizija.com