“Храброст је потребна да би се преживело данас“

“Храброст је потребна да би се преживело данас“
Објављено: 14.05.2020 23:46

Политичка субверзивност, уметнички ризик, невоље радника, неке су од битнијих струја у домаћем позоришту које је уочила и изабрала за прошлогодишњи Фестивал професионалних позоришта Србије “Јоаким Вујић” селекторка Бранислава Илић, драмска списатељица, сценаристкиња, драматуршкиња, глумица и прозаисткиња.

“Нечиста крв” Тијане Грумић, по мотивима романа Боре Станковића у режији Југа Ђорђевића (Позориште „Бора Станковић“ Врање); “Свици” Тене Штивичић у режији Ксеније Крнајски (Народно позориште Лесковац); “Женидба и удадба” Јована Стерије Поповића, у режији Јане Маричић (Књажевско-српски театар “Јоаким Вујић“ Крагујевац); “Ако се пробудиш или као да је важно” Исидоре Милосављевић, у режији Ненада Тодоровића (Народно позориште Лесковац/ Народно позориште Приштина); “Два витеза из Вероне” Вилијама Шекспира, у режији Мие Кнежевић (Шабачко позориште); ”Лавина” Тунџер Џуџенолу, у режији Стевана Бодроже (Регионално позориште Нови Пазар/ Пулс театар Лазаревац); “Страх, једна топла људска прича” Игора Вука Торбице, инспирисано делима Франца Ксавера Креца (Народно позориште Пирот) – представе су које је изабрала Бранислава Илић за 56. издање Фестивала “Јоаким Вујић”, сада, као и све друго, на стенд бају.

Како каже сама уметница за “Дневник”, продукција из претходне године је можда једна од понајбољих у последњих десетак година, кад је Заједница професионалних позоришта Србије у питању.

“Храброст је потребна да би се преживело данас, док је селекција одраз мог уверења да је представа чин уметничке сарадње у којој је још увек могуће да писац и редитељ, али и сви остали учесници у процесу, равноправно учествују уместо да се искључују под плаштом примарног права на ауторство”, наводи она..

Смета јој, додаје, коришћење спортске терминологије у нашем позоришном вредновању на исти начин на који ми смета и ратна у овој пандемској пошасти која нас је задесила.

“Народно позориште из Ниша је у протеклој сезони што самостално, што у копродукцији с другим позориштима имало највећи број премијера. Око десет. С друге стране новоосновано Градско позориште из Чачка је ове године имало своју другу премијеру по мотивима Орвелове “Животињске фарме”, која се и у позоришним круговима али и код публике доводи у везу са представом из претходне сезоне “Триптих о радницима”. Чини ми се да су оба ова репертоарско-продукцијска концепта добро прихваћена од стране публике али поставља се питање који од њих више “ради” за позориште на дуже стазе. Не избегавам одговоре на ваша питања, само бих волела да сви ми који смо део позоришног живота изађемо из оквира подразумевајућег, очекиваног и предвидивог, како у стваралаштву и питањима која постављамо са сцене, тако и у вредновању постигнутог”, истиче Бранислава.

Она је ове године у селекцију за “Јоакима” уврстила чак две предтаве лесковачког Народног позоришта, што се десило по први пут у историји овог храма културе

Текст преузет са портала "jugmedia.rs".

Репертоар

Copyright (c) 2016. Народно позориште Приштина
Develop and Design by: zombie.studio