Гогољева “Женидба” и “Развојни пут Бора Шпадијера” Александра Поповића у Дворани Парк

Гогољева “Женидба” и “Развојни пут Бора Шпадијера” Александра Поповића у Дворани Парк
Објављено: 20.05.2019 11:26

Народно позориште Приштина са сједиштем у Грачаници гостоваће у Херцег Новом са двије представе. У Дворани Парк ће најприје у четвртак 23. маја, приказати представу “Женидба”, према истоименом комаду чувеног Николаја Гогоља у режији Милана Караџића. Сутрадан, у петак 24. маја, НП Приштина ће одиграти „Развојни пут Боре Шнајдера“.

Гостовање Народног позориште из Приштине са привременим сједиштем у Грачаници ЈУК Херцег фест реализује уз подршку Општине Херцег Нови.

Гогољ у први план ставља и исмијава друштвене аномалије свог времена, које су, иако је прошло скоро двјеста година откако је комад написан, и даље актуелне и итекако присутне у сваком, па и нашем друштву, због чега је потребно о њима говорити кроз позориште.

Како је редитељ МиланКараџић појаснио, оно што га је подстакло да се опредијели баш за овај комад је његов психолошки слој, односно маестрално изнијансирани Гогољеви ликови.

– Они нису црно-бијели, већ врло животни, истовремено подложни и осуди и сажаљењу, који због своје безвољности, тескобе и лењости духа, страха да изађу из сигурне чауре, нису у стању да направе било какав помак у својим животима. Да бисмо данас разумјели те ликове, све што је потребно да урадимо је да се погледамо у огледало. Гогољевом “Женидбом” наставља се моја сарадња за Народним позориштем из Приштине/Грачанице и сарадња тог позоришта са СНП-ом, а разлог више је изврсна глумачка подјела са којом је увек задовољство радити, а која ће на најбољи могући начин изнијети ову универзалну причу, коју ће имати прилике да види публика од Војводине до Косова што је изузетно важно и за позоришта и за публику – наводи Караџић.

Драму “Развојни пут Боре Шнајдера“ Александра Поповића критика је половином деведесетих прогласила за најбољу српску драму друге половине двадесетог вијека. У њој писац прати неколико релација, од којих су најважније социјалистички друштвени миље, у коме се успињу неспособни и за послове неприпремљени каријеристи. Оцртан је сукоб друштвеног и приватног посла, као и сусрет малог, анонимног човјека са идеологијом и њеним језиком и законима.

Иако је радња представе смјештена у другу половину 20. вијека, њена тема је актуелна и данас јер се, према ријечима редитеља Слободана Скерлића, бави некомпетентношћу људи на руководећим положајима.

Праизведба била је 1967. године у Атељеу 212 у режији Бранка Плеше, који је играо насловну улогу, а уз њега су у ансамблу били Драгутин Добричанин, Милутин Бутковић, Олга Ивановић, Бата Стојковић, Бора Тодоровић, затим Сека Саблић, Ружица Сокић и други.

Сатиричан, жесток и немилосрдан у извргавању руглу накарданих, неспособних каријериста социјалистичког друштва, Поповић и у овој драми користи свој специфични језички каламбур, због чега је ова представа дуго живјела. На репертоару Народног позоришта у Приштини је од 2016. године

Милан Васић, који игра у обје представе са улогом у “Женидби” овогодишњи је лауреат награде “Ћуран” на Данима комедије у Јагодини.

О Народном позоришту у Приштини

Народно позориште у Приштини је најстарија професионална културна институција Републике Србије на Косову и Метохији, основана1948. године. Од оснивања устројена је да паралелно развија Српску и Албанску драму. Током 90-тих успјело је да остане једина мултиетничка државна иституција у којој су до самог бомбардовања СР Југославије 1999. године глумци Албанске драме постављали и изводили представе. Као двојезично и мултиетничко позориште престало је да постоји 23. јуна 1999. године након уласка међународних снага на КиМ.

Тада су глумци Српске драме, радници српске националности, као и управа Народног позоришта били принуђени да напусте свој град, своје позориште и своју сцену. Међутим, иако је напустио Приштину, ансамбл Српске драме је остао на Косову и Метохији проживљавајући праву животну драму и опстајући упркос лошим околностима у којима се налазио.

Одбијајући предлог Министарства културе да ради у Прокупљу, не желећи да напусти Косово и Метохију, ансамбл Српске драме добија зграду сеоског Дома културе у селу Лешак, након чега се убрзо сели у просторије једног приватног стана у Лепосавићу, затим у Косовској Митровици у Дому културе у Звечану, а од 2005. године свој рад оживљава у Грачаници.

Данас Народно позориште у Приштини са сједиштем у Грачаници броји укупно 44 члана, од којих је 14 глумаца.

Текст преузет са портала "radiojadran.com".

Репертоар

Copyright (c) 2016. Народно позориште Приштина
Develop and Design by: zombie.studio