Двоструки полицијски час звучи као добар наслов у театру апсурда

Објављено: 23.04.2020 16:17

Народно позориште у Приштини, са седиштем у Грачаници је институција Министарства културе и информисања Владе Републике Србије и у свом раду се у потпуности и искључиво руководи регулативама и инструкцијама владе у Београду и свог ресорног министарства, што важи и за случај пандемије вируса корона.

Прилагодили смо свој рад овим ванредним околностима као и сва позоришта у Републици Србији. Ванредно стање условило је у нашем случају прекид припрема Голдонијевог комада „Рибарске свађе“, у режији Милана Караџића, буквално у самој финализацији глумачких проба, играња на нашој матичној сцени у Грачаници, другим местима на Косову и Метохији, другим деловима Србије, региону, иностранству, којих је у фебруару и до половине марта било у рекордном броју. Поставили смо линкове са снимцима представа из нашег репертоара, правимо планове за период за рад након престанка ванредног стања и чекамо како ће се све ово окончати и какве ће последице оставити на реализацију наших раније пројектованих програмских садржаја и планова. Наши глумци се и лично оглашавају и волонтирају. Имамо и планове за даљи рад у случају да ова ситуација потраје. Ми смо барем специјалисти за рад у ванредним околностима, пошто у њима радимо више од 15 година – каже у разговору за Данас Предраг Радоњић, директор Народног позоришта Приштина са седиштем измештеним у Грачаницу.

Питање нашег листа послата су му у тренутку кад је мимо београдских мера борбе против короне власт у Приштини најавила да ће на КиМ због пандемије старији од 16 година моћи да се крећу само 90 минута дневно. Са Предрагом Радоњићем причамо о условима живота и рада јужно од реке Ибар, култури и медијима у доба короне.

*НП Приштина он-лајн приказује и „тазе“ представе попут „Сирана“, у режији Ненада Тодоровића, које су тек започеле живот на сцени. Да ли ће и какав траг ово „пандемично“ приказивање снимака представа оставити на прави позоришни живот?

– Мислим да не. Лично, најчешће ми је недовољно интересантно да гледам снимке представа, чак и када су они професионално продуцирани за приказивање, а не само технички, какве ми углавном имамо. Из разговора са колегама и пријатељима стекао сам утисак да је у већини случајева тако и код других. Верујем да правог позоришта нема без интеракције глумаца са публиком, била она и малобројна, па макар и ако је једна особа у питању. Глумци НПП су, уосталом, имали већ прилике да играју за четири баке у порти цркве у Ђаковици и за једину преосталу српску старицу у Урошевцу, баку Смиљу Бајчетић по којој име носи и награда коју од прославе 70 година од оснивања 2018. сваке године додељујемо редовно нашем најредовнијем гледаоцу.

*Колико у српским срединама на КиМ реално постоји могућност – компјутери и редовно снабдевање струјом, за праћење програма преко интернета?

– Искрено, као што већ сам напоменуо, скептичан сам према могућности онлајн гледања представа, на начин да то остане позоришни чин, али то је у овој ситуацији реално једини начин одржавања репертоара у животу. Има у овом тренутку и на КиМ међу нашом публиком довољно и струје, интернета, компјутера, таблета, телефона и других техничких средстава и могућности за гледање наших представа. Имамо и солидну гледаност снимака наших представа, која је мене пријатно изненадила. Чак су ме звали и неки пријатељи да ми јаве да су гледали поједине представе, али и да једва чекају поновни долазак у позориште, да их погледају у правом позоришном амбијенту. Ми се свакако морамо добро припремити да на те акумулиране потребе и одговоримо када прође ванредно стање.

*Да ли макар у условима пандемије можете да конкуришете ТВ програмима и ријалитијима?

– Ријалитије гледам колико траје болни тренутак у „прелиставању“ канала када се пређе преко њих, и то ми је превише. Нејасна ми је и понуда таквих програма и потреба да се прате. И не знам шта је сад ту старије, кокошка или јаје. Производ којег једни стварају а други конзумирају је свакако нека врста духовног џанк фуда којег конзумира претежно сиротиња, која је у том ланцу најмање крива, чак се може сматрати комплетном жртвом, која се истовремено и трује и за то још плаћа. Постоје представе које су снимљене за телевизијско емитовање, и понекад је то веома занимљиво и успешно, али то захтева и озбиљнију продукцију. Гледам и сам понекад снимке старих позоришних представа на РТС-у, макар у деловима, да уочим мало атмосфере, редитељске поставке и решења, глумачког умећа, сценографије, костима, музике… Један од наших планова је и да неколико представа снимимо на такав начин, чим се за то успоставе могућности, и то је важан задатак и невезано за ову пандемију. Али, понављам, мислим да правог позоришта нема без непосредно присутне публике током извођења представе. Много више него, рецимо, онлајн настава, позориште је зависно од присуства публике.

*Да ли су он-лајн програми прилика да се пробије етничка баријера према албанској публици на КиМ и да ли ви у управи НП пратите макар на интернету оно што ради сцена на албанском језику у Приштини у Вашој некада заједничкој позоришној кући из које сте истерани 1999. године?

– Не постоји толико етничка баријера између нас и албанске и било које друге публике, поготово не између нас и албанских колега, али постоји етничка баријера коју према нама постављају косовске институције, којима припада и Национални театар Косова, како се сад зове позориште које је узурпирало нашу зграду, у коју нам не дозвољава приступ ни нашем фундусу ни архиви, а покушава да фалсификује и узурпира и нашу традицију, То се уосталом чини са и другом српском културном баштином на КиМ. Питање је политичко и очито је да ће се једино политички и решавати.

*Шта за Вас лично значи ова принудна изолација?

– Звучи провокативно у односу на здравствене раднике и све оне друге који имају радну обавезу да одржавају функционисање система у ванредним околностима, али јесте својеврсни предах који користим за преиспитивање и свог рада и свог живота, дружење са супругом и ћерком, читање, гледање филмова, помало и писање. Надам се да ће то нечему вредети и нешто добро донети не само за мене него и за већину нас који се налазимо у сличној ситуацији.

*Каква је ситуација у Грачаници и шта се поштује – ванредне мере Приштине, ванредно стање Београда или све то заједно као на северу КиМ где имају двоструки полицијски час?

– Што се нас као институције тиче, поштујемо искључиво ванредно стање Београда. У приватним животима свако ко живи на КиМ, наглашеније у срединама јужно од Ибра, принуђен је да поштује и ванредне мере које је увела Приштина. Да, „двоструки полицијски час“ звучи и као добар наслов неке представе театра апсурда.

*Шта је пандемија променила у односима званичне Приштине према косовским Србима и обрнуто и где је у свему томе Београд, који је поставио погранични карантин према КиМ?

– Показало се да се све што се догоди, чак и овакве глобалне пошасти које би требало, а другде и чине да се многе, до јуче наводно најприоритетније ствари ставе у други план, код нас самоубилачки банално политизују. Видели смо како је пала Куртијева влада у Приштини. Без подршке Београда и својих институција Срби на КиМ не могу опстати ни у овом броју у коме су се до сада одржали. Већина Срба и чланова њихових породица везана је егзистенцијално за рад у српским здравственим, образовним, културним, административним и другим институцијама. Са друге стране, косовске институције и људи који се налазе на њиховом челу немају ни идеју, ни жељу ни капацитете да интегришу Србе као равноправне грађане у некакав косовски систем. Наравно да све што Србе на КиМ подсећа, а то се онима јужно од Ибра догодило раније него онима северно, да нису у истој ситуацији и са истим могућностима као и они у другим деловима Србије, са гомилом додатних административних и других оптерећења на леђима, представља нешто болно, што се са горчином прихвата као неминовност како би њихов живот функционисао. Сад, друга је ствар ако су неке ствари једноставно неопходне да би се ситуација са корона вирусом држала под контролом, као што је, чини ми се, случај у овој ситуацији.

*Срби са севера КиМ сматрају да је пандемија вируса корона оголила суштину Бриселских споразума и предају Покрајине Приштини. Како то изгледа из перспективе јужно од Ибра?

– Не видим заправо ништа ново што и раније није указивало на парадоксе и гротескне проблеме живота Срба на КиМ од краја рата, што делимично мења облике и интензитет. Од двоструке регистрације истих кола, двоструког венчавања са истом супругом, вађења за дете истовремено и српског „Извода из матичне књиге рођених“ и „Екстракта из цивилног регистра грађана“, како на српском насловљавају документ исте сврхе косовске институције. Примера је много, а ово последње је испољавање проблема истог корена у новонасталој ситуацији.

Културни садржаји

*Какви су планови НП Приштина после укидања забране слободе кретања?

– Морамо пуним капацитетима, додатном снагом и инвентивношћу, да одговоримо на културне потребе наше публике, да обављамо нашу мисију колико можемо, пре свега на КиМ. Видимо колико се сада, у временима изолације, појачала потреба за културним садржајима. А наша публика су људи који су већ одавно, а од појаве корона вируса већ најмање двоструко изоловани.

Текст преузет са портала "www.danas.rs".