Бранко Бабовић сваконевно волонтира при општини Стари град заједно са младим храбрим људима. Тако се свакоднено оплемењује у ери пандемије где је нашао нови смисао и тако оправдао сопствено битисање.
Помагати другима у ствари највише помажеш себи. Свакодневни сусрети са судбинама немоћних и често заборављених старина од својих најближих не оставља равнодушним.
Ја, Бранко Бабовић глумац и јавна личност у овој причи ниста нисам битнији од осталих младих колега. Они се несебично дају у првим редовима потпуно свесни ризика који их следује. За мене је лако, ја година више немам све сам их потрошио. Осећам се привилегованим што сам са њима.
После сваког обављеног посла осећамо се моћно корисно и честито.
Драги моји волонтери, ви сте хероји и понос Србије. Част ми је што сам са вама. Зато браћо и сестре придружите нам се. Не бој те се. Нас Бог чува, вас Ђуро.
Текст преузет са портала "www.kurir.rs".
Copyright (c) 2016. Народно позориште Приштина
Develop and Design by: zombie.studio