"Ајдуци" у Косовској Митровици: Патријархат, сила и нећутање

Објављено: 12.05.2022 13:06

Пред митровичком публиком синоћ је по први пут играна представа "Ајдуци", која је настала по истоименом комаду Јована Стерије Поповића, у режији Анђелке Николић.

Представа је урађена у копродукцији Народног позоришта у Приштини (НПП) са седиштем у Грачаници и Стеријиног позорја.

"Ајдуци" су премијерно изведени 29. маја 2021. на сцени "Култ" у Установи културе "Вук Караџић" у Београду. Након тога, због ограничења у вези са корона вирусом, нису играни на Косову и Метохији.

Зато су почетком недеље "Ајдуци" премијерно играни у Грачаници, а синоћ у Косовској Митровици. Помало необично, али премијеру је, у сарадњи са Домом културе „Грачаница”, Народним позориштем Приштина са седиштем у Грачаници и Стеријиним позорјем, организиовао Студентски центар “Приштина” – Косовска Митровица. Представа је играна у Студентском клубу Дома 6.

Упркос простору који није сценски, декоратери, реквизитери и мајстор светла свој посао су одрадили тако да нити је публика била ускраћена за осећај сцене, нити је простор утицао на глуму. Штавише, глумци су се осећали, кажу, одлично, што је потврдио и дуготрајан аплауз публике.

Утисак који је оставила представа није могуће описати кроз текст. Све што следи су само секвенце оног што се могло видети на малој сцени, иако оваква представа заслужује и већу сцену и већи број публике. Представа "Ајдуци" није представа само о 'ајдуцима.

Како каже Анђелка Николић: "Оно што из тематике овог позорја, нажалост, преживљава до данашњег дана, јесте проблем загађености односта у (било ком) колеткиву и хијерархији која се заснива на сили, обмани и застрашивању".

"Представа је о форсирању 'ајдучије, мушкости у нашем менталитету, окружењу, на нашим просторима, јер је недопустиво да будеш слаб, посебно ако си на тако ровитом месту и, како кажу, бурету барута, као што је Балкан. Просто се очекује од сваког мушкарца да буде чврст, да буде јак, способан... Адаптација Стеријиног комада се спојила са том доминантном поруком и оним другим - да су то људи који имају слабости, мане и који нису спремни да издрже толики терет, који су слаби", објашњава Небојша Ђорђевић.

"Харамбаша је слаб на жену која је дошла, ма које да је националности, или вере, окреће леђа својим пријатељима, 'ајдуцима, својој чети, остали не могу да поднесу ту тензију која се ствара у чети. Људске приче, пре свега, дирљиве људске приче које говоре о терету који падне на човека и у једном тренутку кичма пукне, не могу да издрже. Мислим да је пре свега то оно што нас покреће у игри у представи, ти односи и ликови, а оно што је додато је наравно и коментар на социјално-политичку ситуацију данас по питању вође. И одатле креће све, све се ту пресликава, лични однос из породице и микроплан се увек преноси на макро. Таква врста карактера и односа вуче као последицу све оно што имамо у једном друштву... та неслагања превирања, ко је вођа, где греши, да ли греши..." - каже Ђорђевић који тумачи лик Милета харамбаше.

"Нажалост, нешто што је и даље актуелно, иако смо мислили да ће то да се искорени, једног дана да престане, али очигледно као и све те реченице које изговарамо на почетку су реченице Наполеона, Гандија, чувених вођа лидера кроз историју, они су заправо на тим неким својим мотивима базирали своје успехе. Култ вође је на танкој линији, опасан је али исто тако изгледа да је неопходан, јер без вође се не може, како се и каже у једној од реченица у представи" - додаје глумац Вукашин Јовановић који тумачи лик Обрада.

Сила, односно насиље, оно је што се провлачи кроз читаву представу, овај комад са певањем, али и патријархат.

Једини женски лик - Туркиња Зелида и ратна заробљеница - више пута понавља да неће ћутати.

Дићи глас и не ћутати.

Извор: www.radiokontaktplus.org