НА ДЕШАВАЊА ОКО НАС ОДГОВАРАМО РАДОМ А НЕ ДЕФЕТИЗМОМ

Објављено: 31.03.2026 20:45

Циљ је да играмо што више и где је год могуће на Косову и Метохији, које цело третирамо као своју матичну сцену, иако нам је формално у Грачаници. Ми немамо шта друго него да радимо што боље можемо и верујемо нашој држави да ће остати уз нас – рекао је Предраг Радоњић, директор Народног позоришта Приштина са седиштем у Грачаници Да су култура и позоришни живот неодвојиви од нашег битисања као људског бића сведочи српски народ на Косову и Метохији, који остаје веран пратилац свом позоришту од оснивања, по одлуци Обласног народног одбора у тадашњој Аутономној Косовско-метохијској области до данашњих тешких дана за српски народ и институције државе Србије на КиМ, у којем су глумци Народног позоришта Приштина често у ситуацији да импровизују позоришне сцене у двориштима школа, на отвореном, на ливади…, по српским енклавама. О издржљивости ове културне институције, упркос свему, и плановима за наредни период за „Јединство” је говорио човек под чијом се диригентском палицом одвија рад Народног позоришта Приштина са седиштем у Грачаници – директор Предраг Радоњић.

• Народно позориште у Приштини обрадовало нас је већ самим почетком године са две нове представе, једном за децу и једном вечерњом. Делује да прилично интезивно радите поред ограничења са којима се сусрећете?

Ову годину смо, као и претходну, започели са брзим појављивањем две премијерне представе: „Чаробњака из Оза” Милене Деполо, у режији Игора Дамњановића, који смо урадили у копродукцији са Факултетом уметности у Косовској Митровици и Домом културе у Грачаници, као и са вечерњом комедијом „Покондирена тиква” Јована Стерије Поповића, у режији Милана Караџића. Ово смо донекле били у могућности што смо прву представу радили копродукцијски и што смо напрегли све наше снаге и капацитете. Веома смо задовољни како су испале обе представе, какав су одзив и реакцију имале премијере у Грачаници и прва репризна играња у Звечану. Мислим да је и важно одговорити на све што се дешава око нас радом, а не дефетизмом. Ако ништа друго, здравије је.

• Започнимо од представе за најмлађе. Овакве представе до вашег именовања за директора нису биле део репертоара Народног позоришта у Приштини?

Овим сегментом рада посебно сам задовољан и емотивно испуњен. Испоставило се то као пун погодак: играмо представе свуда на Косову и Метохији где за то има услова, од домова култура до школских холова, на неизмерну радост деце од које се многа први пут сусрећу са позориштем. На Косову и Метохији не постоји професионално позориште за најмлађе и ми смо преузели на себе и тај сегмент позоришног рада, иако нам као кући није „у опису посла”. Важно је истаћи и овај копродукцијски рад који је новина сада већ пет-шест година стара, тај самоиницијативни удружени рад више српских институција и синергијски ефекат који је произвео, као и то да смо укључили младе људе, студенте, у овај „теренски рад” по целом Косову и Метохији. На жалост, ретка појава код нас.

• И представа „Покондирена тиква” изазвала је велико интересовање, чини се незабележено до сада?

Милан Караџић је режирао нашу најдуговечнију представу, Гогољеву „Женидбу”, која је изведена преко 70 пута. И овога пута чини се да имамо још успешнију комедију и да ова наша успешна сарадња није случајна и да постоји посебна хемија између нашег ансамбла и овог редитеља. Посете у Грачаници и Звечану биле су стварно незабележене и, што је важније, публика је заиста уживала. У подели су практично готово сви наши прваци и најпознатији глумци: Аника Грујић, Милан Васић, Ивана Ковачевић, Бојан Стојчетовић, Јелена Орловић, Немања Јаничић, Тамара Томановић и однедавно пензионисани, али и даље наш сарадник, Бранко Бабовић. Један мој пријатељ рекао ми је нешто што ме је дубоко дирнуло и пружило неку врсту уверавања да радимо исправну ствар: „Вратили сте макар на сат и по времена осмех на лица ових људи. Овде је народ престао да се смеје”.

• Делује да ви и поред ових премијера успевате и да играте представе са вашег репертоара у више места?

Првенствено, циљ је да играмо што више и где је год могуће на Косову и Метохији које цело третирамо као своју матичну сцену, иако нам је формално у Грачаници. Играмо и у другим деловима Србије, колико нам то могућности дозвољавају. Мислим да је важно и другде представити наш рад, показати како радимо на истом нивоу као и друга професионална позоришта у Србији, и повезивати се и имати контакт са колегама и публиком. Такође смо често и у региону, ускоро идемо у Црну Гору, Републику Српску, а на јесен и у Северну Македонију. Видећемо да ли ћемо ове године „добацити” и до неког даљег иностранства, Немачке, Швајцарске и слично, где смо раније повремено наступали. Ту су наравно и фестивали на које бивамо позивани. Ове године, за сада, извесмо нам је учествовање на Виминацијуму, Фестивалу праизведби у Алексинцу и Инфант фестивалу у Новом Саду са представом „Косовски циклус” у режији Николе Завишића.

• Народно позориште у Приштини као да „упкос свему”, што је био ваш слоган поводом обележавања 70. годишњице рада, функционише „пуном паром”?

Народно позориште у Приштини је међу најстаријим професионалним институцијама културе на Косову и Метохији. По многима, и најзначајнија институција савременог културног стваралаштва на овом простору. Поред Народног позоришта у Београду, ми смо једино позориште у Србији Министарства за културу Владе Републике Србије. Све су то ствари које нас обавезују да што више и боље радимо. И без обзира на заиста ненормално тешке услове у којима сви функционишемо.

• Који су даљи планови Народног позоришта у Приштини?

Ускоро крећено са радом на следећој премијери „Уцвељени” коју по текстовима две Нушићеве комедије „Покојник” и „Ожалошћена породица” са нашим глумцима припрема наш кућни редитељ Ненад Тодоровић. На јесен нас очекује и рад на последњој премијери за ову календарску годину коју ће режирати Ђурђа Тешић и око чијег се избора још двоумимо. Између и поред тога ту су играња на Косову и Метохији, другим деловима Србије, региону, фестивали… Мислим да је то и више него довољно и са максималним коришћењем наших снага.

• Добили сте и више признања за ваш рад. Да било је ту више признања и награда током ових година. Ипак, посебно нам је важан и драг Орден Карађорђеве звезде којег смо примили од председника Републике Александра Вучића за наш рад на развоју и одржању српске културе на Косову и Метохији. zМоже се приметити да се ваш ансамбл у последње време донекле подмладио?

Успели смо, захваљујући нашем раду и резултатима, да добијемо и одобрења за упошљавање неколико млађих глумаца, и не само њих већ и неколико људи у техници. Ово ми говори и да наша држава рачуна и даље на нас, не само на наше одржавање и опстанак, већ и на наше напредовање и развој.

• Плашите ли се нових мера које уводе власти у Приштини и највљеног интегрисања преосталих српских институција у косовски систем?

Наравно. Тешко је очекивати од тога ишта добро. Ипак, ми немамо шта друго него да радимо што боље можемо и верујемо нашој држави да ће остати уз нас. С. Ивковић

Извор: jedinstvo.rs