Милан Васић, глумац: Осјетио сам љубав народа Републике Српске

Објављено: 29.03.2025 12:58

Милан Васић, српски глумац и музичар, једна је од омиљених личности са јавне сцене. Талентован, непосредан и отворен, епитети су захваљујући којима има бројне обожаватеље у региону, али и богату друштвену заједницу која са одушевљењем прати сваку његову објаву.

Упознали смо га као Саву Лађарског у серијалу филмова Љубише Самарџића, а ту су и бројне друге улоге у популарним серијама и филмовима, као што су Рањени орао, Грех њене мајке, Певај брате, Мирис кише на Балкану, Хероји Халијарада и други. Поред свог примарног занимања, бави се и музиком.
„Ја сам рођен тамо доле где протиче Дрим, ја сам момче са Косова, поносим се тим…“, стихови су пјесме коју је извео заједно са Дејаном Петровићем, а на YоуТубе платформи, на каналу ПГП-а преслушана је више од шест милиона пута. Међу последњим објављеним пјесмама је Метохијо, моја авлијо, коју је, како каже, посветио људима из Метохије и њиховом свакодневном животу.

Овај пут, у Републику Српску долази са Народним позориштем Приштина. Представа „СумЉиво лице“ Народног позоришта Приштина са сједиштем у Грачаници биће изведена на Великој сцени НПРС у петак, 28. марта, и у недјељу, 30. марта, на сцени Позоришта Приједор. Извођење представе има хуманитарни карактер, а добровољни прилози публике биће намијењени за стипендирање српских ученика на Косову и Метохији. Представа је прилагођена слијепим и слабовидим лицима. О каријери, Косову и Метохији, Републици Српској, Милан Васић говорио је за портал Бањалука.нет.

Овај Нушићев текст на комичан начин бави се корумпираним стањем државних чиновника у Србији. Оригинални комад је у одређеној мјери у продукцији НП Приштина, модификован. Да ли су се Нушићеви ликови мијењали, какви су они у савременој верзији?

ВАСИЋ: Прво желим да кажем да сам јако срећан што поново долазим у Републику Српску са приштинским позориштем, са седиштем у Грачаници. Знам колико нас људи воле, поштују и цене, и верујте да је то обострано. Сумљиво лице је за нијансу урађено модерније, али како год да урадите Сумњиво лице, ако се држите главне приче, она је увек иста. Јесте Нушић то писао за Србију, али тај менталитет је заправо карактеристичан за оно што данас зовемо Западним Балканом. Где год играте Сумњиво лице данас, делује као да је писано баш за ово време. Све је исто. Нушић пише о тим људима, где су мито и корупција присутни на све стране, просто их исмејава. Обично ти људи које Нушић исмејава, када гледају представу, умиру од смеха, јер очигледно нису свесни да о њима пише. Представа је јако добро урађена, ансамбл добро игра, и сигуран сам да ће публика у целој Српској, где год играмо, уживати.

Готово већина Ваших објава, пјесама, фотографија тиче се Косова и Метохије. Може се рећи да сте један од најбољих амбасадора српске покрајине. Колико је та подршка народу и установама видљива и опипљива у стварности?

ВАСИЋ: Већ дужи низ година озбиљно се бавим Косовом и Метохијом, зато што сам ја са Косова и Метохије и зато што то јако добро осећам. Мислим да се након четрдесете године код сваког човека јавља тај осећај за родни крај. Стално говорим да нисам сам отишао на Косово и Метохију да помажем људима и да представљам КиМ, имам осећај да ме послао неко одозго, да је Божја воља била да одем доле. Срећан сам кад неко каже да сам амбасадор Косова и Метохије. Њима подршка јесте потребна, поготово тај вид подршке кад људи долазе код њих и друже се. Често сам и са децом и са одраслима. Упитао сам једном приликом неку мајку шта њој и деци треба, а она ми је одговорила: ‘Ништа финансијски, они желе друштво’. Једноставно, у том селу има осморо деце и они желе друштво. Подршка је јако битна, то сам схватио и када сам читао песме које сам добијао од мајки са Косова, плакао сам док сам их читао, срећан што тако гледају на мене и што сам често доле.

И овај пут гостовање у Републици Српској има добротворни карактер, прикупљена средства намијењена су ученицима на Косову и Метохији. У каквим условима одрастају дјеца, чиме се занимају млади на КиМ?

ВАСИЋ: Јако је лепо што је почела сарадња са Републиком Српском и Српским сабрањем Баштионик, који се боре да свако наше играње буде хуманитарног карактера. Прошле године скупили смо 3000 евра. Захвалан сам МУП-у Републике Српске, они су се приватно организовали и скупили 1500 евра, дали су ми средства да понесем народу на КиМ. Јако сам поносан и срећан што људи имају поверење у мене и знају да ја то нећу проневерити, нећу их изневерити.

Ми смо са тих 5000 евра помогли уместо две, пет јако сиромашних породица. Драго ми је што смо опет ту, што све то понављамо, само су овај пут средства намењена за ученике и студенте на Косову и Метохији. Хвала Републици Српској и Баштионику и свима који се труде да помогну. Република Српска и КиМ имају сличну судбину и зато се много волимо и поштујемо.

Кад ме питате у каквим условима одрастају деца на Косову и Метохији, нема ту неког правог одговора, зато што су они тамо рођени, њима је све то нормално. Ми, када дођемо са стране, видимо да то и није толико нормално, али они одрастају тако да су јако срећни, весели, смишљају различите игре, здраво изгледају. Просто, ту су рођени, то је њихова реалност. Одлично осећају када народ дође и када им се посвети време.

Прошле године објавили сте пјесму „Метохијо, моја авлијо“. Премијера је била у Великој Хочи. Због чега баш тамо и колико вам је значило да се премијера баш ту десила?

ВАСИЋ: Доста времена тамо проводим, желео сам да песму Метохијо, моја авлијо посветим Великој Хочи и Метохији, јер Метохија мало теже живи него централни део Косова или Косовско Поморавље. За Велику Хочу мислим да је најсветије место у Европи. Наиме, у Великој Хочи некада је било 1200 становника, сада их је 900. У том малом селу имате 9 цркава и 4 црквишта, који датирају од 12. до 15. века. Сви наши владари, од цара Душана до Немањића, сви су тамо дизали цркве и манастире. Није тек тако неко дошао и баш ту саградио манастир или цркву. Винограде у Великој Хочи, који сада припадају манастиру Високи Дечани, Стефан Немања је прво поклонио Хиландару, а онда је цар Душан те винограде посветио и поверио Високим Дечанима. Зато мислим да је то најсветија земља. Када сам већ снимао спот тамо, желео сам да укључим сву децу и све људе који ту живе, јер ако снимам песму о њима, треба да се и појаве у споту. Тако је и било, и тако ћу често сада радити.

Снимали сте серијал о Шар планини. Шта сте научили о овој природној љепоти? У каквим сте се занимљивим ситуацијама нашли, колико су људи које сте срели били спремни да их снимате?

ВАСИЋ: У Шар планину сам се заљубио након првог спота Ја сам момче са Косова. Док сам тражио локације за снимање, остао сам очаран, просто сам се заљубио. За мене је Шар планина најлепша планина у Европи. Емисија треба да се монтира, направили смо одличан материјал, снимио сам уздуж и попреко Шар планину, како нико до сада није, то је планина са много прелепих предела и извора пијаће воде. За четири сата шетње проналазили смо 20 речица или извора пијаће воде. Поједини саговорници су одбијали многе озбиљне водитеље из Србије, али када сам их ја питао, оберучке су прихватили, јер знају да ја највише волим Косово и Метохију и желим да их представим на најбољи могући начин. Не снимам ја то да бих зарадио новац. Желео сам да њих представим и да на тај начин позовемо све људе широм Европе и света да дођу и посете Шар планину.

Бањалука Вас воли, публика је то показала и на концерту поводом православне Нове године. Да ли имате планова да нешто слично поновите у скоријој будућности на просторима Републике Српске?

ВАСИЋ: То вече за православну Нову годину у Бањалуци било је чаробно, то је нешто што ће у мом срцу остати дуго. Иначе, одмах сам пристао да радим тај концерт јер сам осетио љубав народа из Републике Српске према мени. Сви знају да сам глумац, певач, али највећи комплимент је кад ми људи на улици приђу и захваљују ми се за Косово и Метохију, за Шар планину, манастире на Косову и Метохији и што им то приближавам. Дубоко верујем да ће се сличан концерт поновити. После тога сам имао наступ у манастиру Гомионица, на отварању амфитеатра, потом и концерте по КиМ, јер желим да увесељавам и усрећујем народ. Могуће је да ове године имам још неки наступ у Бањалуци, само ћу гледати да све буде још боље и квалитетније.

Разговарала: Марина Мајкић Милетић

Извор: banjaluka.net