ЛИФТ: Слободан шоу у Пришини

Објављено: 20.06.2018 08:42

Народно позориште из Приштине обележиће сутра Светски дан избеглица представом о годинама и људима због којих је позориште протерано са својих темеља.

"Светски дан избеглица обележава се 20. јуна. Једно протерано позориште играће представу о годинама и људима због којих је позориште протерано. Пред прогнаницима, расељеним лицима, избеглицама. Пред жртвама. Прогнани ће прогнанима на тај дан говорити зашто су прогнани и једни и други. Судариће се наше праве жртве са њиховим лажним жртвама у Великој сали општине Стари град у 19,30" поручују из приштинског Народног позоришта чији ће ансамбл одиграти представу ЛИФТ: Слободан шоу.

ПАЖЊА СВЕТСКИХ МЕДИЈА

Комад о трагичној судбини једног човека и националног вође, његове породице и његовог народа, о једном несрећном времену и генерацијама чији су припадници били у њему вољни актери и (ли) чешће невољне жртве и свима нама који у последицама тога и даље живимо. Представа о којој су већ током припрема извештавали највећи светски медији и која своју светску праизведбу има у Грачаници 6. марта а београдску 18. марта на Великој сцени Народног позоришта у Београду.
Текст и драматургију потписује Јелена Богавац, режију Ненад Тодоровић, композицију Марко Грубић, сценографију Вук Даутовић, а сценски покрет Небојша Громилић.
Играју: Ивана Ковачевић, Дејан Цицмиловић, Милорад Капор, Аника Грујић, Милена Јакшић, Јелена Орловић, Тамара Томановић, Јован Здравковић, Урош Нововић, Васиљ Аџић, Марко Панајотовић и Омладински хор „Глее Србија" под вођством Димитрија Димитријевића.

ОЧИ У ОЧИ СА КОСОВОМ

"ЛИФТ - Слободан шоу" је постдрамска представа која се бави уметничком анализом деведесетих година прошлог века, са нагласком на владавину Слободана Милошевића. Проучавањем и реконструкцијом документарних снимака, транскрипата разговора, докумената, меморијалних белешки, транскрипата из Хага те политчко аналитичке литературе, али и интервјуа са становништвом, те биографских прича глумаца из представе, аутори покушавају да уђу у уметнички дијалог са временом које је одредило наше животе, блиску и даљу будућност, националне, територијалне и идентитетске редефиниције.
У подели су млади људи рођени и одрасли и школовали се на Косову и млади људи из Београда из Београда који су се са проблемом Косова срели посредно.

Текст преузет са портала "http://www.republika.rs".